Kotrljanje ravnicom: Računica Arpada Rože zaslađena lešnik kremom
SENTA: Senćanin Arpad Roža je u ataru obližnjeg sela Tornjoš pre deset godina podigao zasad lešnika na četiri katastarska jutra, posle je plantažu proširio na još dva jutra, tako da lešnike uzgaja na šest jutara, koliki posed je porodica imala u svom vlasništvu.
Arpad priča da je sa ocem razmišljao čime da počne da se bavi, jer priznaje da nije baš voleo da uči, pa su se opredelili za zasad lešnika uvereni da će to vredeti kada počne prispevati rod, na koji je trebalo pričekati.
Korak dalje Arpad je otišao kada su lešnici počeli da rađaju. Upustio se u preradu lešnika, pa sada kupcima nudi prirodni namaz od lešnika i meda!
Zasadili smo italijanske sorte lešnika i tek od pretprošle godine sam imao značajan rod, jer sam imao oko jednu tonu očišćenog jezgra, ali moram reći da još sva stable nisu dospela na pun rod. Potrebno je bar sedam-osam godina da zasad lešnika daje značajniji prinos, kaže Arpad Roža, koji se opredelio za žbunastu formu zasada lešnika.
Proizvođač lešnika iz Sente se opredelio da rod ne prodaje na veliko, jer je cena prilično niska i iznosi oko pet evra za kilogram očišćenih lešnika, pa prodaje na malo na senćanskoj pijaci za 1.100 dinara i ima sopstvenu proizvodnju prirodnog krema od lešnika i meda. Uz dodatni trud, Roža na taj način uspeva da ostvari veću zaradu.
Tehnologija koju primenjujem u proizvodnji prirodnog krema od lešnika sa medom daje odličan kvalitet krema. Lešnike prvo pržim i zatim meljem pa mešam sa medom, pa kao gotov proizvod više vredi, pogotovo što su potrošači lepo prihvatili poslasticu koju proizvodim. Sastojci prirodnog krema koji proizvodim su samo lešnici i med, ističe Roža, koji usput uz svoje proizvode na pijaci nudi još neke artikle.
Tržište za svoje proizvode Arpad je našao na senćanskoj pijaci i na najznačajnijim etno manifestacijama u okolini. Nije isključeno da će u bliskoj budućnosti ponudu dopuniti još nekim proizvodima zdrave hrane.
U proizvodnji lešnika početno ulaganje u podizanje zasada i period koji treba iščekati dok se uloženo počne vraćati je dug, ali sada uviđam da je vredelo ući u uzgoj lešnika i finalnu proizvodnju krema. Kada sam krenuo u zasnivanje zasada sa završenom Gimnazijom, nisam ništa znao o lešnicima, niti sam imao traktor i drugu menahizaciju, međutim, sada je već drugačije, jer sam stekao određeno iskustvo, napominje Roža.
Kako ukazuje, u negovanju zasada lešnika je važno orezivanje dok se ne formiraju stabala, do sedme-osme godine, a kasnije ima mnogo manje posla. Pošto se opredelio za žbunastu formu stabala, potrebno je godišnje jednom ili dva puta ukloniti izdanke, neophodno je i sprovoditi mere zaštite od bolesti, a Roža sam obavlja sve poslove u zasadu.
U senćanskoj opštini i okolini u regionu Potisju ima više zasada lešnika, jer ovo podneblje pogoduje za proizvodnju, uspeva na zemljištu različitog kvaliteta, ali ako je zemljište slabijeg kvaliteta mora da se popravlja agrotehničkim merama. Kod podizanja zasada pored ulaganja u sadnice, svakako je potrebno da se podigne i ograda radi sprečavanja štete od divljači. Nisam precizno računao koliko je bilo ulaganje u podizanje zasada, sada se čini da je vredelo, ali šta će biti dalje, kako ću razvijati proizvodnja i prerada lešnika u mom gazdinstvu videću u narednom periodu, kaže Roža.
Tekst i foto Milorad Mitrović
