Zmajeva nagrada Matice srpske Zoranu Kostiću

Odluku o laureatu doneo je većinom glasova žiri u sastavu Jovan Delić (predsednik), Đorđe Despić, Ivan Negrišorac, Želidrag Nikčević i Đorđo Sladoje. Ovu najznačajniju pesničku nagradu i najdugovečinije književno priznanje Matica srpska je ustanovila 1953. u spomen na pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, povodom 120. godišnjice rođenja, a dosadašnji dobitnici čine vrhunsku antologiju srpskog pesništva.

Članovi žirija saglasni su u oceni da su u godini bogate i vredne pesničke produkcije, među više od 230 poetički raznovrsnih knjiga, sačinjavajući uži izbor stigli do visokog stepena saglasnosti. Žiri je u uži izbor pored nagrađene, uvrstio i nove zbirke Blagoja Bakovića, Budimira Dubaka, Slobodana Jovića, Dragana Lakićevića, Tomislava Marinkovića i Ranka Risojevića i svaka od njih, po rečima predsednika žirija Jovana Delića, mogla je poneti ovu nagradu, dok su u najuži izbor ušle Kostićeva i knjiga “Porodični muzej” Dragana Lakićevića. Po oceni Jovana Delića, nagrađena Kostićeva zbirka je živa pesnička knjiga koja reaguje na dnevne izazove, ali i univerzalne istorijske teme.

Kada se stvari ne mistifkuju i ne zamućuju, po rečima Đorđa Sladoja pokazuje se da i ta suptilna i fluidna materija kao što je poezija nije tako nemerljiva kako se to često čini. Nagrađeni Zoran Kostić iza sebe ima bogat opus u kome se, kako je ukazao Sladoje bori sa demonima i utvarama istorije koji ga opsedaju još iz detinjstva. U novoj knjizi koju je predstavio kao neku vrstu istorijske čitanke i lirskog vodiča kroz stradanje našeg naroda pogotovo tokom 20. veka, Sladoje je izdvojio i upečatljive slike o jeziku, njegovom propadanju i nestajanju. Lakićevićevu knjigu ocenio je kao zbirku sećanja, ćopićevsku, šantićevsku, o zavičaju koga više nema, a koji u njegovoj poeziji vaskrsava na fini lirski, narativni način. Izdvojio je i zbirku najmlađeg autora iz užeg kruga Slobodana Jovića smatrajući da se u srpskoj poeziji javlja jedan nepatvoreni, čisti, lirski glas.

Po mišljenju Želidraga Nikčevića savremena srpska poezija je jedan od najboljih proizvoda naše kulture, a kada se čitalac suoči sa više od 200 knjiga iz prošlogodišnje produkcije tada je još svesniji da naši pesnici koriste u širokom rasponu sve moguće registre jezika. Kostićev prepoznatljiv, samosvojan, moćan lirski glas, po njemu, prati biografsku liniju egzistencijalno vezanu sa svim tačkama naše duhovne geografije, od Cetinja, Nikšića, školovanja u Beogradu, Rusije gde je živeo, do Banjaluke.

Svake godine smo svedoci da se pojavljuju sjajne pesničke knjige koje zavređuju pažnju čitalačke javnosti i zaokružuju se takođe sjajni pesnički opusi, smatra Đorđe Despić ukazujući na raznovrsne i autentične poetike svakog od ovih pesnika iz užeg izbora. U pitanju su autori koji su i generacijski i poetički raznovrsni, od onih inspiracija koje zadiru u kulturnu, istorijsku, nacionalnu tradiciju i teme crpe iz tog prostora do onih čistih lirskih glasova. I Ivan Negrišorac je ukazao da je ova sezona pokazala visoke i dobre pesničke standarde i da je sa pravim uživanjem mogao da čita tridesetak zbirki iz prošlogodišnje produkcije, što ne biva svake godine. Kostićeva poezija, po njegovim rečima počiva na tragičkoj viziji sveta gde iz ponornog ličnog i kolektivnog iskustva pesnik svedoči o teškim traumatičnim siktuacijama, ali istovremeno nalazite i niz pesama koje svedoče o prefinjenom humoru sa kojim lirski subjekt prolazi kroz takve situacije, uz autoironijski stav što knjigu čini vrlo bogatom.

Na pribedbu novinara da već godinama nema ni jednog ženskog imena u vrhu srpske poezije članovi žirija su izdvojili vredne nove zbirke Gordane Đilas, Mirjane Stefanović i Ane Seferović o kojima je takođe vođena rasprava na sednicama žirija, ali nisu stigle do užeg izbora od sedam naslova.   

N. Popov