MIT O TITOVOM BRODU Na „Galebu” nije bilo luksuza

Dva dana kasnije, “Kibic” je odšlepan u pulsko brodogradilište Uljanik i tu je počela njegova transformacija u “Galeb”. 

Galeb je prvobitno sagrađen 1938. u Italiji, za potrebe italijanske trgovačke flote, zatim je “prekvalifikovan” u vojni brod koji je prvi put torpedovan u libijskoj luci Bengazi 1941. godine.  Nakon kapitulacije Italije, 1943. postao je nemački minopolagač pod imenom “Kibic”, da bi nakon pomenutog potapanja i izvlačenja u Rijeci, posle rata postao školski brod Jugoslovenske ratne mornarice i Titova ploveća rezidencija. Devedesetih godina prošlog veka po raspadu SFRJ je završio u Crnoj Gori, u vlasništvu grčkog tajkuna, pa u Rijeci, gde je dotegljen nakon što ga je Grad otkupio, zatim je proglašen kulturnim dobrom i sada postaje brod muzej u sklopu projekta “Rijeka - Evropska prestonica kulture 2020”.

Kako prenose hrvatski mediji, dugo je Galeb skupljao rđu i propadao na vezu u riječkoj luci, sve dok prošle godine Grad Rijeka nije objavio da je iz fondova EU dobijeno 32,7 miliona kuna (oko 4 miliona evra) za njegovu restauraciju. Godinu dana kasnije u Muzej grada Rijeke stiglo je prvih 38 primeraka restauriranog nameštaja s Galeba.

Titov i Jovankin nameštaj otkrivaju nove detalje o Galebu i ujedno demantuju ono što se u javnosti decenijama govorilo o tom brodu. 

- Ne znamo koji je od medija i kada krenuo s pričom o “Galebu” kao Titovoj jahti, ali to, jednostavno, nije tačno. Galeb nikada nije bio jahta, to je bio školski brod Jugoslovenske ratne mornarice koji je po potrebi služio za Titova državnička putovanja. Nema ni jednog jedinog podatka ni svedočenja da su na Galeb ikada stupili Elizabet Tejlor, Ričard Barton, Sofija Loren ili iko od stranih zvezda koje jesu dolazile u posetu Titu… A mediji to uporno prenose pa je čak završilo i u “Vikipediji” - ispričala je Nataša Babić, kustos u Muzeju grada Rijeke.

Tito je koristio i druge brodove, imao je malu jahtu koja se zvala “Podgorka”, na kojoj je vozio glumce kada bi došli kod njega na Brione. Pretpostavlja se da je neko video fotografiju s tog broda i pogrešno zaključio da se radi o “Galebu”, a onda se priča jednostavno proširila…

-Ono što je poznato jeste da su na Galebu bili domaći umetnici, kao što su Krleža ili Gustav Krklec, koje bi Tito ponekad vodio u državničke posete kao članove jugoslovenske delegacije. To je bio brod za ozbiljne državničke susrete. Na njemu su bili Džavaharlal Nehru, Gamal Abdel Naser, Haile Selasie, Sukarno, Leonid Brežnjev, Nikita Hruščov, Moamer Gadafi, Indira Gandi, Uro Kekonen i mnogi drugi – navela je Nataša Babić.

Mnogo je toga s Galeba “odnešeno” dok je 90-ih bio na vezu u Boki kotorskoj u Crnoj Gori. “Nestali” su suđe, elektronska oprema, mnogo inventara, salutni topovi, pomoćni čamci, gliser... Dva pomoćna čamca i danas su u Boki kotorskoj, a od njih su napravljeni taksi brodići, dok je gliser prema nekim navodima prodat za 20 hiljada maraka. Počeli su da nestaju i mesingane pločice s imenima državnika, ali ih je jedan član posade sprečio, tako da su, na sreću, sačuvane…

Restaurirani Titov i Jovankin nameštaj s Galeba trenutno je smešten u jednoj od dvorana Muzeja i već na prvi pogled se vidi  da nikakvog luksuza nije bilo. Radi se o jednostavnom i strogo funkcionalnom nameštaju proizvedenom u Jugoslaviji koji je verovatno desetak puta jeftiniji od nameštaja koji se  u to vreme ugrađivao na luksuznim jahtama svetskih bogataša i moćnika. Priča se da su Titu u sklopu druge rekonstrukcije, predložili da na palubi naprave bazen, ali je on to odbio...

Galeb je za Titova državnička putovanja izabran, prema svemu sudeći, iz bezbednosnih razloga, a na prvo je krenuo 1953. godine, u prestonicu Velike Britanije – London, dok je na poslednjem putovanju Galeb  bio 1976.

E. D.