Kotrljanje ravnicom: Seme ukrasnih tikvica nadmašilo i duvan

Dugo se bavimo proizvodnjom duvana sorte “berlej”. Duvan se kod nas pokazao dobar, iako je prilično zahtevan za uzgoj, ali zato donosi mnogo veći prihod nego kukuruz, pšenica ili suncokret. Međutim, za duvan je potrebno mnogo više radne snage. Prošle godine smo imali pod duvanom pet katastarskih  jutara, ali već ove godine ćemo prepoloviti tu površinu zbog nedostatka radne snage, kaže Tibor Almaši.

Prošle sezone Almaši je proizvodnju imao ugovorenu s otkupljivačima i dorađivačima duvana iz Bačke Palanke i Čoke, a za predstojeću sezonu opredelio se za nastavak saradnje sa Duvanskom industrijom “Čoka”.

Ranije smo radili s Duvanskom industrijom iz Sente, a kada su oni odustali od ugovaranja “berleja”, nastavili smo sa otkupljivačima iz Bačke Palanke i Čoke. Prošle sezone smo sa pet jutara isporučili oko šest tona suvog lista, što je sasvim solidan rod. Zadovoljni smo kvalitetom i postižemo za kilogram suvog lista oko 200 dinara. Uzgajanje duvana je isplativo, samo je problem što kada listovi “berleja” prispu za branje, potrebno je dosta vrednih ruku, napominje Almaši.

Zasnivanje proizvodnje rasada duvana kreće krajem februara ili početkom marta, pa će u porodičnom gazdinstvu čim za to dođe vreme krenuti sa poslom ispod plastenika. Kada se radilo sa fabrikom iz Sente Almaši priča da je u Malim Pijacama bilo 50 do 60 proizvođača kojima je isporučivao rasad “berleja”, ali sada se broj proizvođača duvana smanjio na 10 do 15. Duvan potiskuju druge kulture, pre svega povrće i industrijsko bilje, jer dobro rađaju na pesku.

Almaši se uverio da je krompir s peska sve traženiji pa ga je lane sejao na dva katastarska jutra, a ove godine on i drugi proizvođači planiraju da povećaju površine, posebno zbog činjenice da je ovih dana cena krompira u maloprodaji dostigla oko 100 dinara.

S prošlogodišnjim rodom krompira sam bio zadovoljan, iako sam još u junu mladi krompir prodao po 30 dinara. Došli kupci iz Novog Sada, sve smo dali na veliko, i krompir je završio na tamošnjem kvantašu... Nismo mogli znati da će sada biti ovako dobra cena krompira, ali iz iskustva znam da otprilike svake pete godine naiđe jedna ovakva ekstra dobra godina, kada krompir ima dobru cenu, predočava Almaši.

Na njivi Almašija lane se izuzetnom pokazala sorta krompira “balatonska ruža”, koja se veoma traži.

Kupac iz Novog Sada kome smo prošle godine prodali krompir je rekao da i ove godine sadimo samo “balatonsku ružu” i da će sve otkupiti. Po jutru kao mlad krompir daje 15 do 20 tona i mislim da ga vredi uzgajati. Krompir je zahtevan jer je potrebno dosta veštaka da se baci za prihranu, a pored toga ovde na pesku treba ga navodnjavati. Bez navodnjavanja ne može da se postigne dobar rod. Krompir treba odbraniti i od krompirove zlatice, ima tu dosta posla sa krompirom i vredi raditi kada može da se proda, ali pre tri godine naišla je loša sezona kada smo morali baciti oko 15 tona, jer nikom nije trebao, priseća se loše epizode Almaši. 

Već godinama je u setvenoj strukturi i kupus sorta “bravo”, koji se traži, a nakupci dolaze na lice mesta i nose ga od kuće sa salaša, tako da nema potreba da se ide na pijacu i tamo dangubi, nego se sve rasproda na veliko. 

Kao najrentabilnija već nekoliko godina se pokazala proizvodnja semena ukrasnih tikvica, koja se ugovara za jednu firma iz Subotice. Svake godine seju se tri-četiri sorte ukrasnih tikvica na hektar do hektar i po. Almaši otkriva da se proizvodnja semena ukrasnih tikvica pokazala isplativijom od duvana, krompira i drugih useva. Posle vađenja semena za isporuku subotičkoj firmi, za meso tikvica kupca nije tražio nego poklanja jednom drugaru za ishranu svinja.

Tekst i foto: Milorad Mitrović