Bugari opet vrebaju s „libanskom klopkom“

Na pitanje carinskih službenika da li imaju nešto da prijave, svi putnici su odgovorili odrično, držeći se previše mirno. Ipak, carinici su zbog takvog ponašanja, kao i na osnovu analize rizika, odlučili da detaljno pregledaju automobil, putnike i njihov prtljag.

Intuicija ih nije prevarila jer su u donjem vešu koji je na sebi nosio vozač  pronašli napravu zbog čijeg posedovanja su sva trojica putnika dobila krivičnu prijavu.

S obzirom na to da je skimer kvalitetno urađen, sa CD karticom koja povlači podatke s tuđe platne kartice, pretpostavlja se da je taj trojac uigran tim, te da su se uputili u Slovačku jer su tamo otkrili neki slabo obezbeđen bankomat, kažu u Upravi carina, i dodaju da nije reč o novoj pojavi jer je i ranije bilo pokušaja prevaranata iz Bugarske da dođu u Srbiju s opremom za za krađu podataka s originalnih platnih kartica, koja se kasnije koristi za izradu falsifikovanih.

Podsećamo, prošle godine su pronađena čak tri takva mehanizma u automobilu bugarskih tablica kojim je ka Italiji putovao jedan Bugarin (68). Tada je u šupljini ispod zadnjeg desnog sedišta otkriven ilegalni tovar, a putnik je predat u dalju nadležnost policiji.

I godinu ranije je kod jednog putnika bugarskog autobusa, u rukavima jakne i na dnu torbe, pronađeno sedam aparata za skidanje podataka s platnih kartica. Kod njega je pronađena i prateća oprema: tri hard-diska, više vrsta kablova, lemilice, samolepljive trake za pričvršćivanje i laptop računar.

„Libanska klopka” je aparat koji se dodaje bankomatu na mestu gde se stavlja kartica, koji zatim očitava broj upotrebljene kartice, na osnovu koje se pravi lažna i skidaju pare s računa.

Prevaranti, po rečima bankarskih stručnjaka, imaju najsavremeniju opremu. Mehanizam „libanske klopke” sastoji se od delova plastičnih kućišta u koja se stavljaju kartice – takozvani skimeri, i specijalno prerađene „fleš” memorije, čija je funkcija da čuva podatke o karticama, sve dok se oni ne uzmu s pravih bankomata i ne skinu s memorije da bi se pravili falsifikovani primerci.

PIN-kod, bez kojeg je nemoguće pristupiti računu, uglavnom snimaju skrivenom kamerom ili uređajem koji automatski pamti broj koji se unosi, navode stručnjaci. Ta vrsta prevare u Srbiji je prvi put otkrivena pre više od sedam godina i potiče iz Bugarske.

Jedan od najvećih falsifikatora u Evropi je, kako navode mediji, Aleksandar S. iz Sofije, koji je zbog nezakonitog biznisa svojevremeno proteran iz Francuske i Italije. Pre nekoliko godina uhapšen je na graničnom prelazu Gradina prilikom pokušaja da uđe u našu zemlju.

Za njega kažu da je i jedan od prvih vikend-falsifikatora, koji je u Srbiju dolazio uglavnom petkom posle podne i podizao gotovinu s bankomata u Dimitrovgradu, Pirotu, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu i Pančevu, a u Sofiju se vraćao nedeljom posle podne.

Pošto bugarski prevaranti u Srbiju dolaze sa savremenijom opremom i novim tehnikama, korisnici bankomata ne primete ništa neobično, sve dok im s računa ne bude skinuta određena suma novca prilikom transakcije u inostranstvu, koju znaju da nisu izvršili.

Podsećanja radi, ranije su prevaranti koristili traku iz VHS kaseta, savijenu u obliku latiničnog slova U, dužine do 15 centimetra, i ubacivali u otvor gde ulaze platne kartice. Kada bi korisnik ubacio karticu u bankomat, traka bi je zadržala, a prevaranti koji bi stajali u blizini prišli bi i ponudili pomoć, uz obrazloženje da je navodno i njima kartica ostala zaglavljena u bankomatu. Tada bi tražili da korisnik ponovo ukuca PIN, koji bi zapamtili i nakon odlaska žrtve podigli novac.

Policija godišnje otkrije na desetine zloupotreba platnih kartica na razne načine. Stručnjaci savetuju da se prilikom plaćanja kartica ne gubi iz vidokruga, PIN ne otkriva drugoj osobi, ne drži u telefonima ili na papirićima u novčaniku. Ukoliko postoji mogućnosti, treba koristiti bankomat u zatvorenim prostorima, a ako se kartica zaglavi u bankomatu, obavezno treba pozovati banku. Preporučuje se da se čuva nepoznatih osoba koje nude pomoć, a ukoliko se na bankomatu primetiti bilo šta sumnjivo, ne trebae ga koristiti. Na kraju, treba redovno proveravati stanje na računu.

D. Nikolić