Бугари опет вребају с „либанском клопком“

На питање царинских службеника да ли имају нешто да пријаве, сви путници су одговорили одрично, држећи се превише мирно. Ипак, цариници су због таквог понашања, као и на основу анализе ризика, одлучили да детаљно прегледају аутомобил, путнике и њихов пртљаг.

Интуиција их није преварила јер су у доњем вешу који је на себи носио возач  пронашли направу због чијег поседовања су сва тројица путника добила кривичну пријаву.

С обзиром на то да је скимер квалитетно урађен, са ЦД картицом која повлачи податке с туђе платне картице, претпоставља се да је тај тројац уигран тим, те да су се упутили у Словачку јер су тамо открили неки слабо обезбеђен банкомат, кажу у Управи царина, и додају да није реч о новој појави јер је и раније било покушаја превараната из Бугарске да дођу у Србију с опремом за за крађу података с оригиналних платних картица, која се касније користи за израду фалсификованих.

Подсећамо, прошле године су пронађена чак три таква механизма у аутомобилу бугарских таблица којим је ка Италији путовао један Бугарин (68). Тада је у шупљини испод задњег десног седишта откривен илегални товар, а путник је предат у даљу надлежност полицији.

И годину раније је код једног путника бугарског аутобуса, у рукавима јакне и на дну торбе, пронађено седам апарата за скидање података с платних картица. Код њега је пронађена и пратећа опрема: три хард-диска, више врста каблова, лемилице, самолепљиве траке за причвршћивање и лаптоп рачунар.

„Либанска клопка” је апарат који се додаје банкомату на месту где се ставља картица, који затим очитава број употребљене картице, на основу које се прави лажна и скидају паре с рачуна.

Преваранти, по речима банкарских стручњака, имају најсавременију опрему. Механизам „либанске клопке” састоји се од делова пластичних кућишта у која се стављају картице – такозвани скимери, и специјално прерађене „флеш” меморије, чија је функција да чува податке о картицама, све док се они не узму с правих банкомата и не скину с меморије да би се правили фалсификовани примерци.

ПИН-код, без којег је немогуће приступити рачуну, углавном снимају скривеном камером или уређајем који аутоматски памти број који се уноси, наводе стручњаци. Та врста преваре у Србији је први пут откривена пре више од седам година и потиче из Бугарске.

Један од највећих фалсификатора у Европи је, како наводе медији, Александар С. из Софије, који је због незаконитог бизниса својевремено протеран из Француске и Италије. Пре неколико година ухапшен је на граничном прелазу Градина приликом покушаја да уђе у нашу земљу.

За њега кажу да је и један од првих викенд-фалсификатора, који је у Србију долазио углавном петком после подне и подизао готовину с банкомата у Димитровграду, Пироту, Нишу, Краљеву, Крагујевцу и Панчеву, а у Софију се враћао недељом после подне.

Пошто бугарски преваранти у Србију долазе са савременијом опремом и новим техникама, корисници банкомата не примете ништа необично, све док им с рачуна не буде скинута одређена сума новца приликом трансакције у иностранству, коју знају да нису извршили.

Подсећања ради, раније су преваранти користили траку из ВХС касета, савијену у облику латиничног слова У, дужине до 15 центиметра, и убацивали у отвор где улазе платне картице. Када би корисник убацио картицу у банкомат, трака би је задржала, а преваранти који би стајали у близини пришли би и понудили помоћ, уз образложење да је наводно и њима картица остала заглављена у банкомату. Тада би тражили да корисник поново укуца ПИН, који би запамтили и након одласка жртве подигли новац.

Полиција годишње открије на десетине злоупотреба платних картица на разне начине. Стручњаци саветују да се приликом плаћања картица не губи из видокруга, ПИН не открива другој особи, не држи у телефонима или на папирићима у новчанику. Уколико постоји могућности, треба користити банкомат у затвореним просторима, а ако се картица заглави у банкомату, обавезно треба позовати банку. Препоручује се да се чува непознатих особа које нуде помоћ, а уколико се на банкомату приметити било шта сумњиво, не требае га користити. На крају, треба редовно проверавати стање на рачуну.

Д. Николић