TEMA „DNEVNIKA”: Sprema se doživotni zatvor za zločine nad decom

U Srbiji su u prošlom veku za svirepa ubistva i ubistva dece izricane smrtne kazne. Setimo se, primera radi, ubistva devetogodišnje devojciče Gizele Kočiš, koju je 8. avgusta 1963. godine u kukuruzištu ubila Eva Vanjur iz Čantavira. Vanjureva je zbog tog ubistva 23. aprila 1964. godine osuđena na smrt streljanjem, koje je izvršeno 8. novembra 1965. godine u Subotici.  I poslednja smrtna kazna u Srbiji je izvršena u Subotici, streljanjem 31-godišnjeg Lasla Egeteja iz Novog Kneževca 29. jula 1988. godine.

Egete je izveden pred sud i osuđen na smrt zbog silovanja, a potom i svirepog ubistva devetogodišnje devojčice Marijane Keče iz Kanjiže. Tog kobnog decembarskog popodneva 1985. godine devojčica je krenula u posetu babi i dedi koji su živeli na obodu parka, nadomak kanjiške banje. Nikad nije stigla do njih. Na jednoj klupi u parku sedeo je silovatelj i ubica. Devojčicu je nekim crtežima namamio u trsku, koja je u to vreme rasla na nekoliko mesta u parku, i tu ju je silovao, a zatim zadavio.

Na tom mestu više ne raste trska. Građani su je istrebili i podigli spomenik „Tiski cvet”. Spomenik u obliku leptirića koji se pojavljuje na Tisi jednom godišnje prilikom „cvetanja reke” i živi samo nekoliko sati. Spomenik u parku je sećanje na nasilno prekinut mladi život i opomena je za sve da za takve zločine oproštaja nema i nikad neće biti.

Nijedna kazna za ubistvo, makar bila i nastroža, ne može nadoknaditi izgubljeni život i ne može ublažiti ogromnu tugu i bol roditelja čije dete je mučeno i ubijeno. Ipak, najava predsednika države da će za višestruka ubistva i ubistva dece biti uvedena doživotna robija ukazuje na spremnost države da prihvati inicijativu velikog broja građana i Fondacije „Tijana Jurić”, ali i spremnost Srbije da zauvek stavi kriminalace iza brave, bez mogućnosti pomilovanja, i na taj način oslobodi društvo od monstruoznih umova koji se ne libe da počine gnusna dela.

– To je velika pobeda svih građana Srbije koji su podržali inicijativu Fondacije „Tijana Jurić” o uvođenju doživotne kazne zatvora – kazao je novinarima Igor Jurić, otac ubijene 15- godišnje Tijane, koji je nakon ubistva ćerke osnovao istoimenu fondaciju.

Uvođenje doživotne robije nije isto kao i smrtna kazna, ali jeste napredak u odnosu na period od 1988. godine, kada je u Srbiji izvršena poslednja smrtna kazna, a potom je i ukinuta.

Smrtnu kaznu posle 1988. godine nije zamenila doživotna robija. Počinioci najtežih krivičnih dela su osuđivani na višegodišnju robiju, pa bi, nakon izlaska iz zatvora, mogli ponovo predstavljati opasnost za okolinu. Maksimalna zatvorska kazna po našem krivičnom zakoniku iznosi 40 godina. Takva kazna je izrečena i Mališi Jevtoviću za silovanje i ubistvo trogodišnje devojčice Katarine Janković jula 2005. godine, 

Mladen Ogulinac, silovatelj-povratnik, najpre je silovao a zatim zverski ubio Mariju Jovanović (8), devojčicu iz komšiluka. Zločin se dogodio 2010. Zbog pretnji da će se ubiti, 2. avgusta 2010. prebačen je iz Okružnog zatvora u Novom Sadu u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu Umro je u ćeliji

Na najstrašniji način završena je drama koja je Srbiju i region držala u neizvesnosti 13 dana. Tijana Jurić, tinejyerka koja je nestala u noći između 25. i 26. jula 2014. godine, pronađena je mrtva. Taj nezapamćeni zločin počinio je Dragan Đurić (34) iz Surčina, radnik u mesari.

Najava predsednika Vučića o pooštravanju kaznene politike u Srbiji uvođenju doživotne robije izazvala je razne komentare u medijima i na društvenim mrežama, poput da bi takva mera bila ishitrena i da je trebalo sprovesti javnu raspravu, kao i da pooštravanje kaznene politike u prošlosti nije donelo boljitak. Docentkinja novosadskog Pravnog fakulteta dr Dragana Ćorić, autorka „Aleksinog zakona”, koja je i predsednica nevladine organizacije „Roditelj Novi Sad” kaže za „Dnevnik” da takvi komentari nemaju argumente, pogotovo kad je reč o uvođenju doživotne robije.

– Dve godine se govori o tome i struka je imala više nego dovoljno prilika da kaže svoj stav, a verujem da niko ne može zanemariti ni volju 160.000 građana Srbije – kaže dr Ćorić. – Mogu da razumem uznemirenost ljudi koji nisu pravnici pri pomenu naslova „Stroža kaznena politika”, ali mi reakcije kolega pravnika nisu jasne.

Podsetila je na to da narodna inicijativa Fondacije „Tijana Jurić” nije vest od juče, prošlo je bar dve godine od prvog spominjanja i najave inicijative za uvođenje doživotnog zatvora. Kazala je i da su bile organizovane debate i okrugli stolovi pravnika, advokata i profesora na tu temu, na kojima su predstavnici struke bez ikakvog straha iznosili svoja različita mišljenja.

– Niko nije nikome pretio, osim nekolicine koji su se omalovažavajućim tonom, gotov vređanjem, obraćali Igoru Juriću, potcenjujući snagu čoveka i porodice koji su se izdigli iznad svoje pojedinačne situacije i odlučili da urade nešto što im dete neće vratiti, ali može spasti drugu decu – istakla je naša sagovornica.      

Eržebet Marjanov