Kecmanović: Tito je bio Broz, ali mu Franjo nije bio otac

Kecmanovića kritika pozicionira kao jednog od najvažnijih pisaca srednje generacije na prostoru nekadašnje Jugoslavije. 

Njegove knjige, među kojima poštovaoci najviše prepoznaju romane “Top je bio vreo”, “Kainov ožiljak” i “Osama”, vešestruko su nagrađivani. 

”Meša Selimović”, “Velika Andrićeva nagrada instituta u Andrićgradu”, “Branko Ćopić”, “Andrićeva nagrada za najbolju priču”, samo su deo priznanja kojima su nagrađivane Kecmanovićeve knjige. 

Kecmanović veruje da je konačno pronašao “uvrnutu perspektivu” iz koje piše knjigu o Josipu Brozu Titu. 

Nije slučajno što o Titu nije napisan roman od njegove smrti pa do danas... Ako je u prvih 10 godina nakon Titove smrti razlog bio politički strah od rušenja titoizma, evo već skoro 30 godina tog straha nema, a pisci se i dalje ne odlučju da napišu roman o Titu. Evo, ja sam na dobrom putu da privedem kraju roman o Titu, kazao je Kecmanović i dodao da će Broz svakako proći bolje u njegovom romanu u odnosu na neki esej ili novinski članak koji bi potpisao. Proći će bolje, jer kada pišete o nekom liku onda morate da ga empatično razumete. Ako se trudite da ga razumete, onda ste samim tim manje žestoki od stava koji imate o nekom kada posmatrate van njega samog, kazao je Kecmanović. 

Prema njegovim rečima, jedan od izazova u nastajanju knjige je rasvetljavanje tog famoznog porekla Tita oko kojeg se godinama prave mistifikacije. 

Pokazaću u svojoj novoj knjizi da Tito jeste bio Josip Broz, ali da mu otac sigurno nije bio Franjo. Nema ništa čudno u tome...Nešto slično se dogodilo mnogim ljudima. Da bi otkrili šta tačno, publika će morati da sačeka izlazak knjige iz štampe, kazao je Kecmanović. 

U karakterizaciji likova i stvaranju atmosfere u svojim knjigama, Kecmanović se oslanja na lična i kolektivna iskustava iz devedesetih godina prošlog veka. 

Ako ste živelli devedesetih na prostoru nekadašsnje Jugoslavije, onda vas taj istorijski period određuje na različitim nivoima i u različitim pravcima. Čak i kad ne pišem o devedestim ili da pišem o dalekoj istoriji ili bili čemu što može postati književna tema, sigurno sam kao autor određen tim istorijskim razdobljem. Uticaj devedesetih će se biti vidljiv još dugo u budućnosti, samo se nadam da neće biti tako očigledan kao što je to slučaj danas, kazao je Kecmanović. 

U eri sve prisutnije tehnološke revolucije Kecmanović veruje da će knjiga kao forma opstati. 

Pitanje je da li će knjiga zadržati papirni oblik, što bih ja kao čitalac voleo. Prosto sam navikao da čitam na papiru. Posmatrajući tehnološku revoluciju iz ugla pisca, svejedno mi je u kom formatu i obliku će ljudi čitati ono što napišem. Nije sama tehnika opasna za knjigu već sadržaji koji će se naći u literaturi u budućnosti. Mlade generacije čije su vizuelne potrebe uslovljene tehnološkom revolucijom, već su uništile film. Film će ostati u formi video radova u budućnosti. Ko zna šta će se desiti sa knjigom kada današnji klinci postanu dominantna populacija u svetu. Moja ćerka je kao devojčica dosta čitala sada kao ne ispušta mobilni telefon iz ruke, kazao je Kecmanović. 

Za njega nema dileme da opada interesovanje ljudi za kulturu i umetnost u celom svetu

Ta nezainteresovanost ljudi za vrhunsku umetnost je direktan proces globalizacije. U malim kulturama kao što je naša, brže se prepoznaju loši efekti globalizacije nego što je to slučaj sa državama i kulturama koje broje stotine miliona stanovnika. Zato moramo da obratimo pažnju i povedemo računa o našoj kulturnoj baštini i simbolima naše kulture, kazao je Kecmanović. 

On je s Dejanom Stojiljkovićem i Draganom Bjelogrlićem u timu scenarista televizijskog serije “Senke nad Balkanom”. 

Kaže da se pisanje scenarija za televizijske formate mnogo razlikuje od pisanja knjige.  

Pisanje knjige je neuporedivo teži posao i sva odgovornost je na autoru. Kod scenarija je, čak i kada ga pišeš sam, odgovornost podeljena. Deliš je s producentom, rediteljem, ostalim autorima, glumcima, napomenuo je Kecmanović.