Trgovački lanci kupuju od naših poljoprivrednika
NOVI SAD: U velikim supermarketima se, kao i na pijacama, može kupiti voće i povrće istog kvaliteta, ali po cenama koje su često ispod pijačnih.
Odavno smo naučili da ručak pripremamo od povrća kupljenog u trgovinama umesto na pijaci. Tako odlaskom u prodavnicu uz osnovne namirnice pazarimo i voće.
Iako je zima, zelene salate, mladog crnog luka, paradajza, tikvica, kao i krompira, luka, kupusa, pasulja… ima u supermarketima. I dok se pitamo odakle stiže, i reklo bi se po pristupačnim cenema ga kupujemo, sumnju nam otklanjaju trgovci – da je povrće i voće koje nude domaćim potrošačima proizvedeno trudom odvašnjih proizvođača. Ako im je verovati, na tezgama velikih marketa nema uvoznog povrća ni voća, pa ni belog luka iz Kine, ni paradajza iz plastenika u Holandiji.
Veliki trgovački lanci, mahom sa stranim kapitalom, pokazalo se po istraživanjima „Dnevnika”, ovde ugovaraju kupovinu povrća od ovdašnjih poljoprivrednika i nude ga domaćim potrošačima.
Od domaćih proizvođača kupujemo oko 30.000 tona različitog voća i povrća. Neka domaćinstva proizvode samo za prodavnice „Deleza”, ali sarađujemo i s dobavljačima čija je proizvodnja veća od naših potreba pa oni deo proizvodnje plasiraju kroz naša tri formata – „Maksi”, „Tempo” i Shop&Go,kazali su u kompaniji „Delez”.
Saradnja s lokalnim proizvođačima im je, kako navode, važna jer je bitno da potrošači znaju čije voće i povrće kupuju na „Maksi pijaci”. Zajedno s domaćim poljoprivrednicima dogovaramo i asortiman, sorte i količine. Osim tradicionalnog voća i povrća koje kupujemo, trudimo se i da im pružimo savete i sugestije da uvedu i nove sorte koje smo uvozili, a koje sada oni razvijaju za naše tržište. To su specijalne vrste lubenice, paradajza, tikvica.
„Lidl Srbija” odnedavno posluje u našoj zemlji i već ima oko 50 domaćih dobavljača, i još oko 25 poljoprivrednika od kojih svakodnevno dobija sveže voće i povrće. S Privrednom komorom Srbije organizovali smo u oktobru 2017. godine „Dan dobavljača”, navode iz te kompanije, gde smo se sreli s lokalnim proizvođačima i napravili prvi kontakt za plasman domaće robe u „Lidlu Srbija”. Od oko 30 dobavljača koji su došli na sastanak, sa čak devet je postignut inicijalni dogovor o saradnji.
„Univereksport” jagode kupuje u Rumenki, breskve i grožđe s Fruške gore, lubenice i dinje u Čelarevu, kupus i tikvice u Futogu, šargarepu u Begeču, povrće za supu u Molu, krompir u Oyacima, crni luk u Despotovu, beli u Bašaidu, u Velikom Selu kod Beograda snabdevaju se mladim lukom, rotkvicama, karfiolom, paprikama…
Imamo velike poljoprivrednike koji mogu da zadovolje potrebe našeg lanca trgovina, pa nema potrebe da uvozimo, osim onoga što nema kod nas – banana, limuna, kivija… , rekla je Milica Ivanković iz „Univera”.
Svaki proizvod, bez obzira na to odakle dolazi, rekli su u tom nemačkom trgovačkom lancu, prolazi istu kontrolu kvaliteta da bi se osigurao ujednačen kvalitet proizvoda za kupce.
Saradnjom s domaćim dobavljačima, između ostalog, osiguravamo asortiman prilagođen potrebama srpskog tržišta, rekli su u „Lidlu”, i dodali da su otvoreni za one koji mogu obezbediti kvalitet, a uz saradnju s „Lidlom”, domaći dobavljači dobijaju šansu da unaprede proizvodnju i postanu konkurentniji. Pošto su standardi kvaliteta koje zahtevamo od dobavljača istovetni za sve zemlje u kojima „Lidl” posluje, verujemo da ćemo u budućnosti imati prilike i da proizvode iz Srbije izvezemo i na druga tržišta, što bi svakako doprinelo jačanju srpske privrede, istakli su.
I domaći trogovački lanac DIS ugovara otkup povrća i voća, i ove godine je imao 50 ugovora s poljoprivrednicima iz okoline Krnjeva, budući da je sedište DIS-a u Velikoj Plani.
Povrće i voće se otkupljuje u DIS-ovom distributivnom centru u Krnjevu, a potom ide i supermarketere širom Srbije pa tako stiže i do Novog Sada, gde DIS takođe privređuje.
Najviše ugovaramo jabuke, jagode, lubenice…, a kada je reč o povrću – krompir, kupus, cveklu... , kazala je direktorka marketinga Mila Ćurčin.
Kako je dodala, sve ugovorene količine uspevaju da prodaju kroz maloprodajnu mrežu pa u drugoj polovinu 2019. planiraju proširenje kapaciteta i povećanje broja poljoprivrednika s kojima će raditi da bi domaće voće i povrće plasirali i u okolnim zemljama.
Z. Delić