Трговачки ланци купују од наших пољопривредника

Одавно смо научили да ручак припремамо од поврћа купљеног у трговинама уместо на пијаци. Тако одласком у продавницу уз основне намирнице пазаримо и воће. 

Иако је зима, зелене салате, младог црног лука, парадајза, тиквица, као и кромпира, лука, купуса, пасуља… има у супермаркетима. И док се питамо одакле стиже, и рекло би се по приступачним ценема га купујемо, сумњу нам отклањају трговци – да је поврће и воће које нуде домаћим потрошачима произведено трудом одвашњих произвођача. Ако им је веровати, на тезгама великих маркета нема увозног поврћа ни воћа, па ни  белог лука из Кине, ни парадајза из пластеника у Холандији.

Велики трговачки ланци, махом са страним капиталом, показало се по истраживањима „Дневника”, овде уговарају куповину поврћа од овдашњих пољопривредника и нуде га домаћим потрошачима.

Од домаћих произвођача купујемо око 30.000 тона различитог воћа и поврћа. Нека домаћинства производе само за продавнице „Делеза”, али сарађујемо и с добављачима чија је производња већа од наших потреба па они део производње пласирају кроз наша три формата – „Макси”, „Темпо” и Shop&Go,kazali су у компанији „Делез”.

Сарадња с локалним произвођачима им је, како наводе, важна јер је битно да потрошачи знају чије воће и поврће купују на „Макси пијаци”. Заједно с домаћим пољопривредницима договарамо и асортиман, сорте и количине. Осим традиционалног воћа и поврћа које купујемо, трудимо се и да им пружимо савете и сугестије да уведу и нове сорте које смо увозили, а које сада они развијају за наше тржиште. То су специјалне врсте лубенице, парадајза, тиквица.

„Лидл Србија” однедавно послује у нашој земљи и већ има око 50 домаћих добављача, и још око 25 пољопривредника од којих свакодневно добија свеже воће и поврће. С Привредном комором Србије организовали смо у октобру 2017. године „Дан добављача”, наводе из те компаније, где смо се срели с локалним произвођачима и направили први контакт за пласман домаће робе у „Лидлу Србија”. Од око 30 добављача који су дошли на састанак, са чак девет је постигнут иницијални договор о сарадњи.

„Универекспорт” јагоде купује у Руменки, брескве и грожђе с Фрушке горе, лубенице и диње у Челареву, купус и тиквице у Футогу, шаргарепу у Бегечу, поврће за супу у Молу, кромпир у Oyacima, црни лук у Деспотову, бели у Башаиду, у Великом Селу код Београда снабдевају се младим луком, ротквицама, карфиолом, паприкама…

Имамо велике пољопривреднике који могу да задовоље потребе нашег ланца трговина, па нема потребе да увозимо, осим онога што нема код нас – банана, лимуна, кивија… , рекла је Милица Иванковић из „Универа”.

Сваки производ, без обзира на то одакле долази, рекли су у том немачком трговачком ланцу, пролази исту контролу квалитета да би се осигурао уједначен квалитет производа за купце.

Сарадњом с домаћим добављачима, између осталог, осигуравамо асортиман прилагођен потребама српског тржишта, рекли су у „Лидлу”, и додали да су отворени за оне који могу обезбедити квалитет, а уз сарадњу с „Лидлом”, домаћи добављачи добијају шансу да унапреде производњу и постану конкурентнији. Пошто су стандарди квалитета које захтевамо од добављача истоветни за све земље у којима „Лидл” послује, верујемо да ћемо у будућности имати прилике и да производе из Србије извеземо и на друга тржишта, што би свакако допринело јачању српске привреде, истакли су.

И домаћи троговачки ланац ДИС уговара откуп поврћа и воћа, и ове године је имао 50 уговора с пољопривредницима из околине Крњева, будући да је седиште ДИС-а у Великој Плани.

Поврће и воће се откупљује у ДИС-овом дистрибутивном центру у Крњеву, а потом иде и супермаркетере широм Србије па тако стиже и до Новог Сада, где ДИС такође привређује.

Највише уговарамо јабуке, јагоде, лубенице…, а када је реч о поврћу – кромпир, купус, цвеклу... , казала је директорка маркетинга Мила Ћурчин.

Како је додала, све уговорене количине успевају да продају кроз малопродајну мрежу па у другој половину 2019. планирају проширење капацитета и повећање броја пољопривредника с којима ће радити да би домаће воће и поврће пласирали и у околним земљама.

З. Делић