Tre­ći­na mla­dih pro­ba­la dro­gu

- Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da mla­di da­nas od­ra­sta­ju u ri­zič­nom okru­že­nju i dve tre­ći­ne njih ve­ru­je u za­blu­du po­de­le na „la­ke i te­ške“ dro­ge, a vi­še od 35 osto mla­di ve­ru­je ka­ko dro­ga mo­že da se uzi­ma kon­tro­li­sa­no i u po­seb­nim uslo­vi­ma. Ova­kvi po­gre­šni sta­vo­vi sma­nju­ju dis­tan­cu mla­dih pre­ma dro­ga­ma i po­ve­ća­va­ju ri­zik da se na­pra­vi po­gre­šna od­lu­ka i pro­ba dro­ga - ka­že di­rek­tor bol­ni­ce “Vi­ta” Mi­lan Vla­i­sa­vlje­vić i na­po­mi­nje ka­ko je no­vem­bar me­sec bor­be pro­tiv bo­le­sti za­vi­sno­sti.

Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja po­ka­za­li su ka­ko su ro­di­te­lji ne­što sprem­ni­ji da otvo­re­no raz­go­va­ra­ju sa svo­jom de­com na te­mu nar­ko­ma­ni­je, u od­no­su na slič­na is­tra­ži­va­nja je “Vi­ta” ra­di­la ra­ni­je. Vla­i­sa­vlje­vić na­vo­di da ipak ro­di­te­lji i da­lje nar­ko­ma­ni­ju vi­de kao sla­bost vo­lje i hir, a ne kao bo­lest ko­ja tre­ba da se le­či, što do­vo­di do za­ka­sne­lih re­ak­ci­ja. Još uvek ne pre­po­zna­ju u do­volj­noj me­ri simp­to­me i pro­me­ne ko­je dro­ga iza­zi­va kod de­ce, ni­ti ima­ju in­for­ma­ci­je o no­vim di­zaj­ni­ra­nim dro­ga­ma ko­je se sve če­šće po­ja­vlju­ju.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, u sa­mom po­čet­ku zlo­u­po­tre­be psi­ho­ak­tiv­nih sup­stan­ci su spo­ra­dič­ne, van ku­će, po­sto­ji od­re­đe­ni ste­pen kon­tro­le nad po­na­ša­njem kon­zu­men­ta ko­je ni­je pre­te­ra­no upa­dlji­vo. Vre­me­nom se gu­bi kon­tro­la i po­na­ša­nje po­sta­je upa­dlji­vi­je, od po­vla­če­nja de­te­ta, iz­be­ga­va­nja ko­nak­ta, pro­vo­đe­nja vi­še vre­me­na van ku­će, upo­zna­va­nja no­vog dru­štva, gu­bit­ka in­te­re­so­va­nja za ško­lu ili ne­ke dru­ge ak­tiv­no­sti ko­je su mu bi­le do sko­ra zna­čaj­ne. Po­tom kre­ću i bes­kraj­ne ma­ni­pu­la­ci­je ro­di­te­lji­ma i upo­te­ba ra­znih iz­go­vo­ra za od­re­đe­na po­na­ša­nja. Ova vr­sta pro­me­na u po­na­ša­nju po­ne­kad mo­že bi­ti i ma­ski­ra­na “ti­nejyer­skim bun­tom”, ali Vla­i­sa­vlje­vić sa­ve­tu­je ro­di­te­lji­ma da si­ste­mom eli­mi­na­ci­je pro­ve­re i zlo­u­po­tre­bu PAS kao po­ten­ci­jal­ni oki­dač pro­me­na

- No­vi Sad je pr­vi grad u Sr­bi­ji ko­ji je po­de­lio bes­plat­ne te­sto­ve na PAS ro­di­te­lji­ma uče­ni­ka sdmih i osmih raz­re­da osnov­nih i svim ro­di­te­lji­ma đa­ka sred­njih ško­la. Od­lu­ka je do­bra, ali je i do­bra pri­li­ka da se ostva­ri i sna­žni­ja ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu ško­la i ro­di­te­lja i da se ro­di­te­lji ani­mi­ra­ju i osna­že in­for­ma­ci­ja­ma. Ne tre­ba da se za­ne­ma­ri i pre­ven­tiv­ni efe­kat kod mla­dog čo­ve­ka, da će ipak dva pu­ta raz­mi­sli­ti pre ne­go što po­ten­ci­jal­no na­pra­vi po­gre­šan iz­bor - oce­nio je Vla­i­sa­vlje­vić.

SOS te­le­fon

- Svi ko­ji­ma je po­treb­na struč­na po­moć ili in­for­ma­ci­je mo­gu sva­ko­dnev­no da nas kon­tak­ti­ra­ju te­le­fo­nom na broj 021/6339-812 , kao i da za­ka­žu pr­vi le­kar­ski pre­gled ili in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor ko­ji je bes­pla­tan - po­ru­čio je Vla­i­sa­vlje­vić.

Po­sled­njih go­di­na u ovoj bol­ni­ci be­le­že trend sma­nje­nja bro­ja pa­ci­je­na­ta ko­ji se le­če od he­ro­in­ske za­vi­sno­sti, ali Vla­i­sa­vlje­vić na­gla­ša­va ka­ko to ne zna­či da se he­roin ma­nje zlo­u­po­tre­blja­va u od­no­su na ne­ki ra­ni­ji pe­riod.

- To ne zna­či i da je pro­blem zlo­u­po­tre­ba dro­ga ma­nji, ne­go da su he­roin za­me­ni­le ne­ke dru­ge dro­ge, pre sve­ga su tu ma­ri­hu­a­na, am­fe­ta­mi­ni, ek­sta­zi, ko­kain, se­da­ti­vi, a u po­sled­nje vre­me sve vi­še i ta­ko­zva­ne no­ve, di­zaj­ni­ra­ne dro­ge. Oni ko­ji kon­zu­mi­ra­ju ove vr­ste dro­ga ne­ma­ju per­cep­ci­ju da su za­vi­sni­ci, ni­ti nji­ho­va oko­li­na pro­ble­me u po­na­ša­nju po­ve­zu­je sa dro­gom. Do­mi­ni­ra­ju pred­ra­su­de ka­ko dro­ga mo­že da se kon­zu­mi­ra kon­tro­li­sa­no, vi­ken­dom, bez ve­ćih po­sle­di­ca. Ova­kvo sta­nje naj­če­šće po­tra­je go­di­na­ma, pre ne­go što po­sta­nu sve­sni po­sle­di­ca i po­ka­žu sprem­nost da im se pru­ži struč­na po­moć - ob­ja­šnja­va Vla­i­sa­vlje­vić.

Ru­ski ru­let s no­vim dro­ga­ma

Kra­jem ju­na bi­lo je vi­še smrt­nih slu­ča­je­va zbog ek­sta­zi­ja ko­ji je bio ne­ko­li­ko pu­ta ja­či od stan­dard­nog. Vla­i­sa­vlje­vić is­ti­če ka­ko je po­se­ban pro­blem kod no­vih di­zaj­ni­ra­nih dro­ga što se uglav­nom pra­ve u kuć­nim la­bo­ra­to­ri­ja­ma, gde u po­je­di­nač­nim do­za­ma nar­ko­ti­ka po­sto­je raz­li­či­te kon­cen­tra­ci­je ak­tiv­ne ma­te­ri­je, što na­ža­lost za ko­ri­sni­ka mo­že da pra­vi raz­li­ku iz­me­đu ži­vo­ta i smr­ti.

- Iz tih raz­lo­ga kon­zu­mi­ra­nje ovih no­vih dro­ga je­ste jed­na vr­sta „Ru­skog ru­le­ta“ sa kraj­nje ne­i­ze­snim is­ho­dom i po­sle sa­mo jed­nog uno­še­nja dro­ge. Mla­di tre­ba da po­sta­nu sve­sni ovo­ga ri­zi­ka - upo­zo­ra­va Vla­i­sa­vlje­vić i do­da­je ka­ko se po­ja­vi­la i „Bo­ži­ja dro­ga“ ko­ja je ha­lu­ci­no­ge­ni sti­mu­lans, a ako se uzme u ve­ćim ko­li­či­na­ma ta­ko­đe mo­že da do­ve­de do smrt­nog is­ho­da.

Kli­nič­ka is­ku­stva po­ka­zu­ju da se za­vi­sni­ci na le­če­nje ja­vlja­ju sa ve­li­kim za­ka­šnje­njem. U pro­se­ku pro­đe i vi­še od de­ce­ni­je od pr­vih zlu­po­tre­ba sa dro­gom do tra­že­nja struč­ne po­mo­ći. Sve ovo vre­me je iz­gu­blje­no i pre­pu­šte­no bo­le­sti da eska­li­ra što sa so­bom no­si broj­ne ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce ko­je či­ne ne­iz­ve­sni­jim i sam iz­la­zak iz pro­ble­ma. Uko­li­ko se na vre­me ot­kri­je pro­blem i na nje­ga ade­kvat­no re­a­gu­je, sam pro­ces opo­rav­ka je kra­ći i s iz­ve­sni­jim po­zi­tiv­nim is­ho­dom.

LJ. Pe­tro­vić

Fo­to: Pri­vat­na ar­hi­va “Vi­ta”  Mi­lan Vla­i­sa­vlje­vić

: