Тре­ћи­на мла­дих про­ба­ла дро­гу

- Ре­зул­та­ти ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да мла­ди да­нас од­ра­ста­ју у ри­зич­ном окру­же­њу и две тре­ћи­не њих ве­ру­је у за­блу­ду по­де­ле на „ла­ке и те­шке“ дро­ге, а ви­ше од 35 осто мла­ди ве­ру­је ка­ко дро­га мо­же да се узи­ма кон­тро­ли­са­но и у по­себ­ним усло­ви­ма. Ова­кви по­гре­шни ста­во­ви сма­њу­ју дис­тан­цу мла­дих пре­ма дро­га­ма и по­ве­ћа­ва­ју ри­зик да се на­пра­ви по­гре­шна од­лу­ка и про­ба дро­га - ка­же ди­рек­тор бол­ни­це “Ви­та” Ми­лан Вла­и­са­вље­вић и на­по­ми­ње ка­ко је но­вем­бар ме­сец бор­бе про­тив бо­ле­сти за­ви­сно­сти.

Ре­зул­та­ти ис­тра­жи­ва­ња по­ка­за­ли су ка­ко су ро­ди­те­љи не­што спрем­ни­ји да отво­ре­но раз­го­ва­ра­ју са сво­јом де­цом на те­му нар­ко­ма­ни­је, у од­но­су на слич­на ис­тра­жи­ва­ња је “Ви­та” ра­ди­ла ра­ни­је. Вла­и­са­вље­вић на­во­ди да ипак ро­ди­те­љи и да­ље нар­ко­ма­ни­ју ви­де као сла­бост во­ље и хир, а не као бо­лест ко­ја тре­ба да се ле­чи, што до­во­ди до за­ка­сне­лих ре­ак­ци­ја. Још увек не пре­по­зна­ју у до­вољ­ној ме­ри симп­то­ме и про­ме­не ко­је дро­га иза­зи­ва код де­це, ни­ти има­ју ин­фор­ма­ци­је о но­вим ди­зај­ни­ра­ним дро­га­ма ко­је се све че­шће по­ја­вљу­ју.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, у са­мом по­чет­ку зло­у­по­тре­бе пси­хо­ак­тив­них суп­стан­ци су спо­ра­дич­не, ван ку­ће, по­сто­ји од­ре­ђе­ни сте­пен кон­тро­ле над по­на­ша­њем кон­зу­мен­та ко­је ни­је пре­те­ра­но упа­дљи­во. Вре­ме­ном се гу­би кон­тро­ла и по­на­ша­ње по­ста­је упа­дљи­ви­је, од по­вла­че­ња де­те­та, из­бе­га­ва­ња ко­нак­та, про­во­ђе­ња ви­ше вре­ме­на ван ку­ће, упо­зна­ва­ња но­вог дру­штва, гу­бит­ка ин­те­ре­со­ва­ња за шко­лу или не­ке дру­ге ак­тив­но­сти ко­је су му би­ле до ско­ра зна­чај­не. По­том кре­ћу и бес­крај­не ма­ни­пу­ла­ци­је ро­ди­те­љи­ма и упо­те­ба ра­зних из­го­во­ра за од­ре­ђе­на по­на­ша­ња. Ова вр­ста про­ме­на у по­на­ша­њу по­не­кад мо­же би­ти и ма­ски­ра­на “ti­nеjyеr­skim бун­том”, али Вла­и­са­вље­вић са­ве­ту­је ро­ди­те­љи­ма да си­сте­мом ели­ми­на­ци­је про­ве­ре и зло­у­по­тре­бу ПАС као по­тен­ци­јал­ни оки­дач про­ме­на

- Но­ви Сад је пр­ви град у Ср­би­ји ко­ји је по­де­лио бес­плат­не те­сто­ве на ПАС ро­ди­те­љи­ма уче­ни­ка сдмих и осмих раз­ре­да основ­них и свим ро­ди­те­љи­ма ђа­ка сред­њих шко­ла. Од­лу­ка је до­бра, али је и до­бра при­ли­ка да се оства­ри и сна­жни­ја ко­му­ни­ка­ци­ја из­ме­ђу шко­ла и ро­ди­те­ља и да се ро­ди­те­љи ани­ми­ра­ју и осна­же ин­фор­ма­ци­ја­ма. Не тре­ба да се за­не­ма­ри и пре­вен­тив­ни ефе­кат код мла­дог чо­ве­ка, да ће ипак два пу­та раз­ми­сли­ти пре не­го што по­тен­ци­јал­но на­пра­ви по­гре­шан из­бор - оце­нио је Вла­и­са­вље­вић.

СОС те­ле­фон

- Сви ко­ји­ма је по­треб­на струч­на по­моћ или ин­фор­ма­ци­је мо­гу сва­ко­днев­но да нас кон­так­ти­ра­ју те­ле­фо­ном на број 021/6339-812 , као и да за­ка­жу пр­ви ле­кар­ски пре­глед или ин­фор­ма­тив­ни раз­го­вор ко­ји је бес­пла­тан - по­ру­чио је Вла­и­са­вље­вић.

По­след­њих го­ди­на у овој бол­ни­ци бе­ле­же тренд сма­ње­ња бро­ја па­ци­је­на­та ко­ји се ле­че од хе­ро­ин­ске за­ви­сно­сти, али Вла­и­са­вље­вић на­гла­ша­ва ка­ко то не зна­чи да се хе­роин ма­ње зло­у­по­тре­бља­ва у од­но­су на не­ки ра­ни­ји пе­риод.

- То не зна­чи и да је про­блем зло­у­по­тре­ба дро­га ма­њи, не­го да су хе­роин за­ме­ни­ле не­ке дру­ге дро­ге, пре све­га су ту ма­ри­ху­а­на, ам­фе­та­ми­ни, ек­ста­зи, ко­каин, се­да­ти­ви, а у по­след­ње вре­ме све ви­ше и та­ко­зва­не но­ве, ди­зај­ни­ра­не дро­ге. Они ко­ји кон­зу­ми­ра­ју ове вр­сте дро­га не­ма­ју пер­цеп­ци­ју да су за­ви­сни­ци, ни­ти њи­хо­ва око­ли­на про­бле­ме у по­на­ша­њу по­ве­зу­је са дро­гом. До­ми­ни­ра­ју пред­ра­су­де ка­ко дро­га мо­же да се кон­зу­ми­ра кон­тро­ли­са­но, ви­кен­дом, без ве­ћих по­сле­ди­ца. Ова­кво ста­ње нај­че­шће по­тра­је го­ди­на­ма, пре не­го што по­ста­ну све­сни по­сле­ди­ца и по­ка­жу спрем­ност да им се пру­жи струч­на по­моћ - об­ја­шња­ва Вла­и­са­вље­вић.

Ру­ски ру­лет с но­вим дро­га­ма

Кра­јем ју­на би­ло је ви­ше смрт­них слу­ча­је­ва због ек­ста­зи­ја ко­ји је био не­ко­ли­ко пу­та ја­чи од стан­дард­ног. Вла­и­са­вље­вић ис­ти­че ка­ко је по­се­бан про­блем код но­вих ди­зај­ни­ра­них дро­га што се углав­ном пра­ве у кућ­ним ла­бо­ра­то­ри­ја­ма, где у по­је­ди­нач­ним до­за­ма нар­ко­ти­ка по­сто­је раз­ли­чи­те кон­цен­тра­ци­је ак­тив­не ма­те­ри­је, што на­жа­лост за ко­ри­сни­ка мо­же да пра­ви раз­ли­ку из­ме­ђу жи­во­та и смр­ти.

- Из тих раз­ло­га кон­зу­ми­ра­ње ових но­вих дро­га је­сте јед­на вр­ста „Ру­ског ру­ле­та“ са крај­ње не­и­зе­сним ис­хо­дом и по­сле са­мо јед­ног уно­ше­ња дро­ге. Мла­ди тре­ба да по­ста­ну све­сни ово­га ри­зи­ка - упо­зо­ра­ва Вла­и­са­вље­вић и до­да­је ка­ко се по­ја­ви­ла и „Бо­жи­ја дро­га“ ко­ја је ха­лу­ци­но­ге­ни сти­му­ланс, а ако се узме у ве­ћим ко­ли­чи­на­ма та­ко­ђе мо­же да до­ве­де до смрт­ног ис­хо­да.

Кли­нич­ка ис­ку­ства по­ка­зу­ју да се за­ви­сни­ци на ле­че­ње ја­вља­ју са ве­ли­ким за­ка­шње­њем. У про­се­ку про­ђе и ви­ше од де­це­ни­је од пр­вих злу­по­тре­ба са дро­гом до тра­же­ња струч­не по­мо­ћи. Све ово вре­ме је из­гу­бље­но и пре­пу­ште­но бо­ле­сти да еска­ли­ра што са со­бом но­си број­не не­га­тив­не по­сле­ди­це ко­је чи­не не­из­ве­сни­јим и сам из­ла­зак из про­бле­ма. Уко­ли­ко се на вре­ме от­кри­је про­блем и на ње­га аде­кват­но ре­а­гу­је, сам про­цес опо­рав­ка је кра­ћи и с из­ве­сни­јим по­зи­тив­ним ис­хо­дом.

Љ. Пе­тро­вић

Фо­то: При­ват­на ар­хи­ва “Ви­та”  Ми­лан Вла­и­са­вље­вић

: