VUJKOV, LEGENDA VOŠE, JE 22 PUTA IGRAO PROTIV PARTIZANA: Istok „naš“, pun stadion i hrabro na pobedu
Legenda Vojvodine. Neko ko je ponosno nosio belo-crveni dres duže od decenije.
Želeli su ga i drugi klubovi iz Jugoslavije, ali njemu je srce govorilo da ne mrda iz Novog Sada. Doneo je Voši evropski trofej, Srednjeevropski kup 1977. Da je bilo pravde bila bi tu i titula u Jugoslaviji, ali i bez toga imao je karijeru i učinak za ponos.
Đorđe Vujkov jedan je od onih koji su obeležili fudbal u „srpskoj Atini“ sedamdesetih i osamdesetih godina. A, posebno mečeve protiv najvećih rivala. Tako je 22 puta izlazio na megdan Partizanu, subotnjem rivalu Vojvodine. I pamti dobro mečeve sa njima, ali i ostalim protivnicima iz tog vremena.
Za početak se prisećamo čuvene generacije Vojvodine kojoj je izmakla titula u poslednjem kolu tadašnje lige…
– Sećam se svega, bile su to lepe, velike utakmice koje smo igrali tada. Postojala je ta velika četvorka, a mi smo bili peti, šesti klub, a u praksi na tabeli i drugi! Pričam o 1975. godini kada smo ostali iza Hajduka, a po svemu je trebalo da uzmemo titulu – počeo je priču Vujkov.
Da se prisetimo toga – šta se desilo u poslednjem kolu?
– Hajduk je pobedio Zvezdu u Beogradu i tako smo ostali bez titule. Evo, prošlo 50 godina, al’ ovi zvezdaši s kojima se čujem, a tada su igrali, još neće da mi priznaju da su pustili Hajduk u poslednjem kolu u Beogradu (smeh). Kada vam kažem da smo pobedili Hajduk u Splitu sa 4:1 na startu drugog dela sezone, znaćete kakav smo tim imali…
Čak 22 puta ste izlazili na megdan Partizanu. Šta vam je ostalo urezano u sećanju iz mečeva sa crno-belima iz Beograda?
– Uvek se znalo ko će tu “na koga”. Kada igra Moca Vukotić, njega čuva Trifunović. Igrao sam desnog beka, po potrebi halfa i levog beka. Zadužen sam bio za Prekazija, Đorđevića, Zavišića, Grubješića… Na tribinama je uvek bilo 20.000 do 25.000 gledalaca. Pun stadion! Nema veze, ako smo mi 6-7. mesto, a Partizan ispred, znalo se da će stadion da bude pun. Tada je “istok” bio naš, da tako kažem pravi vojvodinaši su bili tu. I hrabro na teren po pobedu, tako smo izlazili na te mečeve.
Kakva je Vojvodina bila tada?
– Jaka, jaka! Svi smo bili mi iz Novog Sada i okoline, tako je generalno bio koncept svakog kluba. Isto važi i za ove u Beogradu, Splitu… Pritom, te generacije morale su da igraju na visokom nivou do 28. godine kako bi onda mogli da idu u inostranstvo. Stranaca nije bilo, svako svoj grad, okolina i to je to. Nije se išlo iz kluba u klub, jeste bilo ponekad ponuda, ali se jako retko prelazilo.
Da li ste vi možda imali neku ponudu od drugih klubova iz Jugoslavije?
– Hteli su me naši protivnici sada u subotu (smeh) i Crvena zvezda. Moj odgovor je, ipak, bio – ostajem u Vojvodini. Kada sam se vraćao sa prvog meča finala Evropskog prvenstva za mlade, na aerodromu su me dočekali ljudi i rekli, ideš sa nama… Potapšali me samo po leđima, uzeli već moju torbu i privatni prtljag, stavili u auto… Bili su iz Zvezde, ali nisam prešao tamo. Vojvodina je moj klub. I to je to.
Anegdote iz Crveno-bele dvojke
U tom periodu otvarate i Crveno-belu dvojku – vaš kafić, koje su anegdote iz njega?
– Tako je, 1979. godine sam otvorio kafić… To je bilo mesto okupljanja svih fudbalera koji bi igrali protiv Vojvodine. Oni dođu dan ranije u Novi Sad i subotom šetaju gradom i pravac kod mene u kafić. Svi smo se poznavali, to je bilo druženje, priče… I onda u nedelju, zna se, utakmica i tu smo rivali na terenu.
Rekord po broju nastupa za mladu reprezentaciju drži upravo Vujkov. Bili ste prvaci Evrope, strašna generacija, zar ne?
– Odemo u Mančester i pobedimo Englesku, pa isto uradimo i na gostovanju Španiji. Kad nam dođu u Jugoslaviju – ista priča. Zaista neverovatna generacija, veliki broj sjajnih fudbalera, a uz to smo mogli da imamo i tri starija igrača, pa je tu često bio i Pižon.
Kad smo kod mladih fudbalera… Od vas sigurno mogu da dobiju pravu poruku?
– Nemojte da idete sa 17-18 godina u inostranstvo. Roditelji, ne gledajte odmah novac, polako, pustite da karijera traje. Mnogo bolje ćete proći ako idete postepeno, korak po korak. Duša me boli za neke mlade igrače što su „nestali“, a bili su veliki talenti. Samo zašto što su žurili da odu u inostranstvo.
Kako vam izgleda Vojvodina danas?
– Da smo pobedili Čukarički… Falila nam je baš ta jedna pobeda i to bi bilo dobro. Previše promena trenera je uticalo, jer svaki kad dođe ima svoje ideje, stil, razmišljanja… Ekipa mi nije delovala dovoljno uigrano. Letnje pripreme su jako bitne, one posle prave bazu za kompletnu sezonu, pa nadam se kontinutetu u radu i iz toga da stiže rezultat.
Šta očekujete u subotnjem meču protiv Partizana?
– Verujem da ćemo da iskoristimo njihov momenat u kojem se nalaze i da ih pobedimo. I da to bude početak serije pobeda – zaključio je Đorđe Vujkov.
