OSAM DANA U PEKINGU (7) U carstvu elektronskog izdavaštva

Svet je prepun pitanja, a mi plivamo u bazenu sa odgovorima. Danas, na moju žalost, hotelski bazen ne radi, pa ništa od plivanja pred doručak. Brzo sam ovde stekao naviku da plivam pred doručak i pred spavanje po petnaestak minuta.

Kada smo već kod navika, čak sam se i ja, koji ujutru baš i nisam pričljiv, kao ni većina mojih sunarodnika, uostalom, prinudno navikao na povišeni stepen jutarnje ljubaznosti koji diktiraju anglosaksonci, a svi ostali ga slede. Uz podrazumevane moje specijalne pahuljice koje spremam u Srbiji i kojima dopunjavam praznine doručaka najboljih hotela, preko celog sveta, od Buenos Ajresa, preko Evrope i Srednjeg do Dalekog istoka. Ovde doručkujem i specijalnu supu za koju biram sastojke, pa mi je ubrzano spremaju, specijalan omlet, specijalne salate. Više je nego jasno, doručak se ovde zove – kombinacija. Barem za mene.

Ceo dan poznati urednici iz celog sveta obilaze velike kineske izdavače. Slušaju, postavljaju pitanja, odgovaraju na pitanja. Nakon posete najpre Sajmu, zatim velikim knjižarama, već dva dana smo u samom centru kineske izdavačke industrije, srećemo brojne važne ovdašnje pisce, urednike i agente. Njihovi izdavački parametri su, naravno, neuporedivi sa onima koji su meni nabaždareni u glavi u Srbiji. Knjige prodate u 200 izdanja ili u 17 miliona primeraka, skoro da su ovde rutinska stvar.

Ultra brzim liftom stižemo u redakciju jedne od kuća, na 19. spratu jednog od bezbrojnih nebodera. Ovde je prosečna prodaja knjiga oko 200 hiljada primeraka po naslovu, a neke se prodaju i po 70 hiljada nedeljno. Šta štampaju? Krimiće, filmske i istorijske hitove, biografije selebritija… Meni nije ništa zanimljivo, osim fenomena ovih brojeva. U jednoj drugoj kući, pak, saznajemo da na njihovih 300 knjiga, koliko ih izdaju godišnje, radi čak 70 urednika. Na Agorinih 20 do 30 ja urednički radim sam, a radim i još niz drugih poslova. Pa sada ti vidi ko radi k’o Kinez.

Meni je zanimljivo da posmatram lica na ovim prezentacijama, pre svega Kineza iz tih izdavačkih kuća. Pokušavam da ispratim šta se ustvari ispod njih dešava, koji su univerzumi negde daleko u vremenu pokrenuti da bi oni danas bili na ovom mestu. Iako naoko slična, beskraj različitosti caruje na njima.

Šta li se sve moralo dogoditi da bi ona sedela ovde? Lica su nekada maskirana u bezbrižnost, nekada u običajnost socijalne grupe, nekada u mehanizam prikrivanja emotivnog stanja, a ja se uvek pitam šta je to što ustvari stoji iza njih, gde je, precizno i tačno, to biće koje ga nosi i kako ga identifikovati.

Na ulazu u svaki od ovih nebodera je ozbiljno obez­beđenje. Gledam i njihova lica, identična su kao u ma kog obezbeđenja, ma gde u svetu. Inače, u mnoge od prostorija ovih izdavača ulazi se samo uz pomoć otiska prsta. Obezbeđenje mu dođe kao dekor. Kao oni odreda prekopirani krupni crnci u milanskim buticima u Ljuadrilatero della moda.

Ručamo u jednoj od izdavačkih kuća, doneli su nam pet-šest vrsta pica. Kineskih. Nije baš sasvim neobična ideja staviti domaće sastojke i pomešati ukuse, to rade i kod nas,

no kineska hrana i začini na picama deluju za mene baš nespojivo. Posle tri raz­ličita parčeta pice prestao sam da ih testiram, jednostavno, previše je sasvim različitih ukusa. I šta sam zaključio? Definitivno, pica je pica, samo ona italijanska, sa definisanim italijanskim ukusima i sastojcima. A na kutijama svih ostalih, ne bi smela da stoji napisana ta magična reč naše mladosti – piža.

Idemo dalje, usred dana je saobraćaj u Pekingu nesnosno gust. Udaljavamo se od centra. Peking ima sedam saobraćajnih krugova. Naš hotel je na obodu prvog. Mi sada idemo negde sasvim daleko, u carstvo elektronskog izdavaštva. Mislim da je treći saobraćajni prsten u pitanju. Sa zidova u holu (treba li reći, futu­rističke) zgrade, gledaju nas naizmenično kineski pisci i Servantes, Mom, Dira, Stendal... A unutra pratimo najveću kinesku e-platformu iReader. Izgled i način rada su fascinantni.

U ovom futurističkom okruženju više od 700 ljudi sedi za računarima. Za deset godina rada izgleda da su ostvarili svoju i viziju i misiju – imaju pola miliona knjiga i 200 miliona aktivnih pratilaca, a i svoju platformu, poput Kindla, koje godišnje prodaju više od pola miliona, i to već šestu verziju.

I taman sam mislio da sam shvatio mere kineskih knjižara, kada smo u povratku posetili baš pored trga Tjenanmen giga knjižaru Pejdž van koja radi 24/7, a na 4. spratu primio nas je izdavač viso­ko­sofisticirane literature veoma slične mom pogledu na izdavački svet.  Brojevi koji su ovde pridruženi uz moje omiljene autore i knjige izazivaju vrtoglavicu.

Uopšte, ovo je knjižara iz koje se izlazi ošamućen.

Nenad Šaponja