“Legende”: Izložba slika Igora Antića i njegovog oca Mike Antića

Delo Igora Antića urađeno za ovu priliku biće postavljeno do 13. oktobra, dok će umentičke slike, čiji je autor Miroslav Antić, ljubitelji umetnosti u Beogradu moći da vide sve do 27. oktobra.

Iako se radi o sasvim različitim pristupima umetnosti, postoji niz srodnih elemenata koji povezuju ovu dvojicu stvaralaca. Najvažniji je svakako upotreba teksta kao estetskog sredstva kojim se podvlače određeni plastični elementi, proširuju mogućnosti izražavanja i daju nova značenja delu. Tekst za obojicu predstavlja vrstu legende, to jest podnaslova ugrađenog u samo delo. Još jedna „funkcija” tih legendi je da nas istovremeno upute na određena značenja i da nas od njih odvrate, jer jezik ima tu dvojaku sposobnost da precizira i da nas dovodi u sumnju. Predstojeća izložba oca i sina bio je povod za razgovor s Igorom Antićem:

Gotovo sve se zna o poeziji Mike Antića. Neprestano pominjanje njegovog imena i stvaralaštva  svih ovih godina stvorili su od njega legendu, ali on je to bio još za života. Da se tako izrazim, „mnogi su se zaljubljivali u njemu” i mnogi su u toj poeziji umeli da prepoznaju ono što snažno opisuje njihova osećanja Možda čudno zvuči, ali ja sam to uvek doživljavao kao prirodnu zaslugu za ogromne napore koje je ulagao u svoj rad. A taj danonoćni rad je videlo malo nas, navodi Igor Antić.

Sin proslavljenog pesnika procenjuje da je Mika Antić bio majstor da iznijansira i izrazi vrlo osetljive misli, kako se to do tada nije radilo. Zbog toga je bio prepoznat i priznat kao snažan i originalan stvaralac, a njegov slobodni duh i otvoren pristup ljudima pomogli su da to stvaralaštvo brzo nađe put do šire publike.

Poslednjih godina se dosta pisalo i o njegovim dugometražnim filmovima, koji su najpre imali veliki uspeh, a potom bili cenzurisani. Ta cenzura ga je još više podigla u očima mnogih. Tu i tamo su se pojavljivale njegove izložbe slika, ali te slike kao da su bile potcenjeni deo njegovog rada, kao da su bile u senci njegove poezije. One nisu bile uključene ni u kakva istorijska zbivanja, niti je praćenje trendova u likovnoj umetnosti bila ambicija mog oca, a opet su ispale tako savremene, uočava s vremenske distance Mikin sin.

Sav taj umetnički rad je bio deo naše porodične svakodnevnice, dodaje za naš list Igor Antić, napominjući da je on sa očevim slikama odrastao, voleo ih, imao priliku da vidi kako one nastaju i čime su inspirisane.

Igor Antić živi stvara između Novog Sada i Pariza, pa je i izložba „Legende” jedan od njegovih angažmana pod našim umetničkim svodovima.

Svake godine učestvujem na nekoliko projekata u Srbiji. Zanima me pre svega da moj rad ovde testiram u novim okolnostima, uvek u drugačijim kontekstima. Jer, oni svojim jedinstvenim karakterom uvek iznova oblikuju moje ideje i daju dinamiku mom radu, pojašnjava Igor Antić.

Želeo sam, takođe, da se one jednom prikažu na način adekvatan momentu njihovog nastanka, ni manje ni više nego kao produžetak pesničke misli. Jer, osim poetskih naziva dela, mnogo puta popravljani i precrtani rukopisi i beleške deluju kao crteži, pa su i služili kao podloga za slikanje. Tako reči izviru ispod boje i upućuju nas na enigmatična značenja oblika. Neki od tih rukopisa videli su svetlo dana, ali neki su samo ostali zarobljeni u dubini slika. Meni je upravo ta reč legenda i dala ideju za ovu izložbu, ali sam joj malo promenio smisao. Najpre sam je stavio u množinu, pa se može pomisliti da pretenciozno smatram da smo obojica legende, jer je izložba naša zajednička. Ali, sam zapravo izvukao Mikine zarobljene reči na videlo, prepisao ih na kartone i kao legende dodao pored slika, otkriva Igor Antić. 

Na pitanje koliko njegovo umetničko stvaralaštvo ima dodira sa očevim dostignućima, Igor Antić dodaje da je tokom svih ovih godina, koliko je posvećen umetnosti, spominjao razne uzore i izvore ideja, ali ni jednom umetnički rad oca Mike.

Jer, mnogi su me stalno poredili s njim i bilo mi je nezamislivo dopuštati ta poređenja, pošto poezije nema u mom radu, a poetike verovatno jako malo. Trebalo je opet vremena da se ideje povežu i da se nađu prave veze među našim izrazima. Ova izložba je način da se to uradi, zaključuje Igor Antić.

Kako dodaje, obojica u svom radu koriste tekstove i reči su im upisane u forme.

One opisuju ono što nije očevidno. U mom slučaju to je kontekst mesta, neki njegov skriveni aspekt koji je vezan za estetiku ali i za društvo. Naša izložba se održava u Domu vojske Srbije, pa moj rad ispituje sličnosti i razlike između vizuelne umetnosti i onoga što se zove „umetnost kamuflaže”. Tako su moje legende zapravo pitanja o kontekstu izložbe. Te legende ispunjavaju čitav izložbeni prostor i daju oblik delu, kaže Igor Antić.

Milorad Mitrović