Naša pijanistkinja Julija Bal dobila brazilski orden

Uz primarnu, vrlo uspešnu koncertnu delatnost, Julija Bal se takođe bavi i komponovanjem. Izuzetno je značajan i njen rad na transkripcijama za klavir kompozicija namenjenih drugim instrumentima, od kojih se posebno ističu klavirske transkripcije 12 koncertnih etida za gitaru brazilskog kompozitora Eitora Vila-Lobosa, koji je ovoj solistkinji doneo i  međunarodnu afirmaciju, uključujući i koncert u čuvenom Karnegi Holu u Njujorku.

Vila-Lobosove etide izvorno namenjene klasičnoj gitari, u obradi za klavir naišle su na izuzetan ođek u pijanističkim krugovima, objavljeno je notno izdanje ovih transkripcija – koje je osvojilo nagradu časopisa “Muzika klasika” 2013. godine – kao i CD sa ovim kompozicijama u izvođenju same Julije Bal.

Sjajan uspeh novosadske pijanistkinje na predstavljanju klavirskih verzija Vila-Lobosovih etida nije ostao neprimećen ni u vanmuzičkim krugovima, tako da je Julija Bal nedavno odlikovana visokim ordenom Brazila “Rio Branko” za promovisanje brazilske kulture u svetu, koji će joj biti danas, 7. septembra, na Dan nezavisnosti Brazila.

– Velika mi je čast što ću biti odlikovana jednim od najviših priznanja u Brazilu, koje se od 1963. dodeljuje ličnostima koje su svojim dugogodišnjim angažovanjem i rezultatima od izuzetnog značaja doprineli razvoju međunarodnih diplomatskih odnosa Brazila, odnosno afirmaciji Brazila u svetu – kaže Julija Bal za „Dnevnik”. – Kada sam započela rad na ovom projektu, pristupila sam Vila-Lobosu pre svega kao kompozitoru koji je jačinom emocija svojih kompozicija ostavio jak utisak na mene i čijem kompozitorskom stilu se divim. Nisam mogla pretpostaviti kakvu ulogu će kasnije ovaj projekat odigrati u promovisanju stvaralaštva ove izuzetne ličnosti iz muzičkog sveta Brazila. Izuzetno sam ponosna sa jedne strane što je moj rad prepoznat u Brazilu, a sa druge strane, i zbog toga što sam doprinela promovisanju ovog sjajnog kompozitora, koji iako nije nepoznat publici, čini mi se zaslužuje mnogo veću pažnju, poput one koju zauzima muzika Šopena, Lista ili Stravinskog. Ove godine se obeležava i osamdeset godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Brazila i Srbije. Tim povodom, štampano je i drugo izdanje notne zbirke mojih transkripcija 12 etida Heitora Vila-Lobosa, zahvaljujući Ambasadi Brazila, Asocijaciji Gitarista Vojvodine, kao i sponzoru projekta - kompaniji Galenika.  

Kakav je izazov bio rad na trankskripcijama Vila-Lobosovih etida namenjenih gitari?

– Od samog početka muzičkog školovanja imam sklonost ka komponovanju i transkripcijama. Drugim rečima, često sam imala želju da izvodim na klaviru kompozicije koje nisu pisane za klavir. Takođe mi se dešavalo da u nekim kompozicijama iz klavirske literature vidim potencijal za isticanje nekih, meni zanimljivih muzičkih ideja koje su zahtevale drugačiju interpretaciju od navedene u partituri. Konkretno, muziku Eitora Vila-Lobosa poznajem od detinjstva. Tokom studija sam počela da otkrivam raznovrsnost muzičkog stila ovog kompozitora i kada sam kod kuće pronašla stari snimak kompletnog izvođenja 12 etida i 5 prelida pod prstima sjajnog gitariste Narcisa Jepesa, shvatila sam kako bi ove etide, ne samo dobro zvučale na klaviru kao koncertni repertoar, već bi za pijaniste predstavljale i izvođački izazov, s obzirom na to da bi, poput klavirskih etida, obuhvatile razne elemente izvođačke tehnike, čak i neke koji nisu toliko često u upotrebi. Samo transkribovanje nije bilo toliko jednostavno kao što sam u početku mislila. Gitara i klavir se veoma razlikuju po obimu tonskih visina, zvučnosti, bojama i tehnikama izvođenja, a ja sam želela da osim nota, prenesem na publiku i utisak koji bi gitaristi ostavili na mene svojim izvođenjem, kao i da zadržim kompozitorovu ideju da kreira muzičko-tehnički zahtevne etide pomoću kojih će se izvođači usavršavati. Zbog toga sam slobodnije pristupila partituri za gitaru, menjajući i dodajući glasove, tako da ipak karakter, forma, i glavne melodije većinom ostanu netaknute.

Uporedo sa koncertiranjem i pedagoškim radom, sve više vremena posvećujete komponovanju i aranžarskom radu. Koliko vam je ovaj kompozitorski rad inspirativan?

 – Nakon nekoliko priznanja koja sam dobila zahvaljujući komponovanju i izvođenju klavirske muzike, poslednjih nekoliko godina, sve više dobijam ponude da pišem i kamerne kompozicije i aranžmane. Podsticaj da se posvetim komponovanju za druge instrumente i ansamble, pruža mi to što se većina izvođača i ansambala, nakon što jednom izvede moje kompozicije, odluči da ih zadrži na svom stalnom koncertnom repertoaru, kao i za dalju saradnju. Imala sam to zadovoljstvo da sarađujem sa profesionalnim mladim ansamblima, austrijskim kvartetom “The Green Thing” i poljsko-australijskim ansamblom “The Hourglaš” za koje sam pisala kompozicije “Cho-Chek”, (za flautu, violinu, violončelo i klavir) i “Jana”(za klarinet, violinu i klavir) inspirisane srpskim folklorom. Zahvaljujući ovim ansamblima, koji već godinama imaju te kompozicije na stalnom repertoaru, moja muzika je bila izvođena više puta u Nemačkoj, Austriji, pa Švajcarskoj, Poljskoj i Rumuniji, a sada pišem i nove kompozicije za ove ansamble. Tu je takođe novosadski kamerni hor “Hašira”, čiji sam stalni klavirski saradnik već više od deset godina, za koji sam pisala kompoziciju “Durme” na sefardske teme, kao i više različitih aranžmana, zatim klavirski duo u kome sviram sa pijaniskinjom Jelenom Bajić.... Prošle godine sam imala jedan veoma zanimljiv projekat povodom otvaranja festivala Piano siti u Novom Sadu, za koji sam napisala transkripciju pesme “Another brick in the njall” grupe Pink Flojd za šest pijanista (tri klavira), perkusionistu i dečiji hor.

Uz rad na Akademiji umetnosti i komponovanje intenzivno koncertirate u Srbiji i u inostranstvu. Gde ste ove godine do sada nastupali i koji koncerti još predstoje? 

– Što se solističkih nastupa tiče, u martu ove godine sam imala zanimljivu i veoma ispunjenu turneju u Aziji. Imala sam po nekoliko koncerata i masterklasa u Bankoku, Hanoju, Džogdžakarti, Kuala Lumpuru i Pnom Penu. Prošle godine sam svirala u Tokiju, Mesini i Noriču, u zemljama regiona, i naravno u gradovima Srbije. Povodom desetogodišnjice klavirskog dua “Jelena i Julija” u kome nastupam sa pijanistkinjom i koleginicom Jelenom Bajić, priredile smo koncerte u Subotici, Kragujevcu i Novom Sadu, gde smo izvele poznata dela ruskih kompozitora Musorgskog, Čajkovskog i Rahmanjinova. Tu su i koncerti koje sam već pomenula za koje sam pisala kompozicije, a ponegde sam i učestvovala kao jedan od izvođača. Prošle godine smo sa ansamblom “Moto” iz Beograda obeležili godišnjicu rođenja Vila-Lobosa sa nekoliko koncerata u Srbiji. Sledeće godine me čekaju koncerti u Americi, a bila bih srećna ako mi se u bliskoj budućnosti ostvari i želja da prikažem na klaviru 12 etida Eitora Vila Lobosa publici u Brazilu.

        Borislav Hložan