Čortanovci - najveće gradilište u Evropi

Kako se na gradilištu moglo čuti, deonica pruge od Stare Pazove do Novog Sada,  na čijoj izgradnji je angažovana ruska kompanija „RŽD internešenel”, predstavlja najkomplikovaniji zahvat u građevinskom smislu jer podrazumeva gradnju tunela od dve cevi po 1,1 kilmetar i vijadukta dugog oko tri kilometra. Izradnja tunela počela je u aprilu, a pre toga bilo je potrebno sanirati klizište, za šta je u zemlju položeno 32 km šipova. Radovi se izvode istovremeno na četiri tačke – na severnom i južnom portalu, uz primenu nove austrijske metode, i do sada je završeno 350 metara gornjeg dela tunela, a rok za završetak je novembar 2021. godine.

Na drugom značajnom objektu na budućoj brzoj pruzi – vijaduktu – prekjuče je završeno betoniranje prvog od 59 stubova koji će biti osnova za čitavu konstrukciju tog jedinstvenog železničkog mosta u Srbiji. Po rečim direktora projekta Vidoja Melentijevića, najviši stub će biti visok 26 metara, što odgovara visini sedmospratnice. Na samom vijaduktu ima 1.310 šipova, a budući da se gradi delom na kliznom terenu, bilo je neophodno obezbediti objekat i u toku gradnje, ali i kada bude korišćen, da ne bi došlo do poremećaja i pomeranja, pa se postavlja i 20 zaštitnih konstrukcija na 140 šipova. Kako je Melentijević napomenuo, bušenje šipova će biti završeno četiri meseca pre roka, a u saradanji s Institutom CIP dodatno se istražuje teren da bi se znao tačan sastav zemljišta.

– To je najveće gradilište u Srbiji, i Vojvodina je ponosna na to što je ono u Sremu, na obali Dunava – rekao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, dodavši da je juče prvi put obišao gradilište od početka radova. – Već sada se može videti da ćemo za tri do četiri godine upola kraće putovati od Novog Sada do Beograda, o čemu nismo mogli ni da sanjamo pre 10, 15 ili 30 godina. To je od velikog značaja za transport robe, prevoz ljudi i razvoj turizma, i kada kompletna deonica od Beograda do Budumpešte bude završena, to će mnogo značiti i za razvoj čitave zemlje, posebno za ovaj kraj i opštine na trasi ove pruge. Gradilište je zaista fascinantno. Teško je izbrati reči kojima se može opisati njegova uređenost, saradnja ruskih i srpskih kompanija, efikasnost, poštovanje rokova, broj mašina.

Mirović: Pripreme za velike poduhvate

Pokrajinski premijer Igor Mirović kazao je da je u toku javna nabavka za projektnu dokumentaciju za brzu saobraćajncu od Novog Sada do Zrenjanina i od Zrenjanina do Borče. On je istakao da očekuje da do kraja oktobra bude izabran izvođač, koji će u ugovorenom roku i isporučiti projekat.

– Nadam se i da ćemo do kraja 2019. imati idejne projekte za sve deonice te trase – kazao je Mirović. – U Vojvodini se mnogo radi zato što se priprema projektna dokumentacija, rešavaju imovinski odnosi i izrađuju urbanistički planovi, što je osnov da se započne bilo šta. Dva su velika prioriteta u Vojvodini: Fruškogorski koridor i izgradnja B i C bloka Kliničkog centra.

Potpredsednica srpske vlade Zorana Mihajlović istakla je da su razvoj železnice i ulaganje u železnicu sinonimi za modernu Srbiju, i da je to poruka koja da se pošalje s tog mesta treba.

– Pre nekoliko dana pustili smo u saobraćaj „Žeželjev” most s pristupnim kolovozima, trenutno se gradi prva brza pruga u Srbiji, i to između Beograda i Budimpešte – rekla je Zorana Mihajlović. – Kad god se ulagalo u železnicu u prethodnu stotinu godina, Srbija se razvijala. Tako je bilo kada se gradila prva pruga 1884. godine i kada je podizana pruga Beograd–Bar. Pamtimo i vremena, a to je poslednjih dvadesetak-tridesetak godina, kada je ulaganje u železnicu stagniralo.

Ocenjujući do sada postignuto na tom gradilištu, generalni direktor „RŽD internešenel” Sergej Aleksjevič Pavlov je kazao da je to  prvi korak na tom gradilištu i izgradnji. On je naglasio da je reč o zaista izuzetno velikom gradilištu, kako za kompaniju koju predstavlja, tako i partnere iz „Železnica Srbije”. Izrazio je zahvalnost srpskoj strani za podršku, saradnju, pružanje pomoći i razumevanje za probleme koji se pojave na gradilištu, i dodao da samo zajednički rad dovodi do velikih rezultata.

„RŽD internešenel” izvodi radove na tunelu u Čortanovcima i dvokolosečnom vijaduktu u plavnom delu Dunava u okviru Aneksa 3.1 uz osnovni ugovor. Ukupna vrednost tog aneksa iznosi oko 338 miliona dolara. Nakon završetka radova, brzina kretanja vozova na toj deonici dostići će 200 km na čas.

Čepurin: Robna razmena veća 20 odsto

Ambasador Rusije u Srbiji Čepurin kazao je prilikom jučerašnjeg obilaska radova u Čortanovicma da se u poslednje vreme ekonomska saradnja dveju zemalja uspešno razvija i da je „RŽD internešenel” simbol razvoja saradnje i jačanja pozitivnog imiya Rusije.

– Robna razmena tokom prvih osam meseci ove godine povećana je 20 odsto – rekao je Čepurin. – Nadamo se da će do kraja godine ona premašiti tri milijarde dolara. Ruski udeo u spoljnoj trgovini Srbije iznosi 6,7 odsto. Rusija je treći spoljnotrgovinski pratner Srbije, i ako me pitate da li je to dovoljno, mislim da je to minimum koji postoji i robna razmena može biti veća, u interesu i Srbije i Rusije. U oktobru će u Rusiji biti usvojen program za razvoj privrede u narednih šest godina, i to će biti gigantski korak napred. U nizu oblasti mogli bismo tešnje srađivati sa Srbijom, i to bi bilo od obostrane koristi. To su ekologija, korišćenje atomske energije u mirnodopske svrhe, IT sektor, železnica. Sva ta pitanja će biti razmatrana u oktobru, pred posetu predsednika Vladimira Putina Srbiji, na sednici Međuvladinog komiteta u Beogradu.

Po rečima direktora „Infrastrukture železnica Srbije” Miroljuba Jevtića, gradilište u Čortanovcima u ovom trenutku je najveće te vrste u Evropi, a ne samo u Srbiji, i srce je projekta brzih pruga od Beograda do Budimpešte. Do novembra 2021. godine, napomenuo je on, osim tunela i vijadukta, treba da budu završeni i radovi na otvorenoj pruzi između Stare Pazove i Novog Sada.

Z. Milosavljević 

Foto: Dnevnik (S. Šušnjević)