Чортановци - највеће градилиште у Европи
Градилиште у Чортновцима, где се граде најзначајнији објекти желеничке инфраструктуре у Србији – тунел и вијадукт – обишли су јуче, непуних 13 месеци од почетка реконструкције и модернизације пруге од Старе Пазове до Новог Сада, потпредседница Републичке владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, амбасадор Руске Федерације Александар Васиљевич Чепурин, председник Покрајинске владе Игор Мировић, генерални директор руске компаније „РЖД интернешенел” Сергеј Алексејевич Павлов и генерални директор „Инфраструктура железнице Србије” Мирољуб Јевтић са сарадницима.
Како се на градилишту могло чути, деоница пруге од Старе Пазове до Новог Сада, на чијој изградњи је ангажована руска компанија „РЖД интернешенел”, представља најкомпликованији захват у грађевинском смислу јер подразумева градњу тунела од две цеви по 1,1 килметар и вијадукта дугог око три километра. Израдња тунела почела је у априлу, а пре тога било је потребно санирати клизиште, за шта је у земљу положено 32 км шипова. Радови се изводе истовремено на четири тачке – на северном и јужном порталу, уз примену нове аустријске методе, и до сада је завршено 350 метара горњег дела тунела, а рок за завршетак је новембар 2021. године.
На другом значајном објекту на будућој брзој прузи – вијадукту – прекјуче је завршено бетонирање првог од 59 стубова који ће бити основа за читаву конструкцију тог јединственог железничког моста у Србији. По речим директора пројекта Видоја Мелентијевића, највиши стуб ће бити висок 26 метара, што одговара висини седмоспратнице. На самом вијадукту има 1.310 шипова, а будући да се гради делом на клизном терену, било је неопходно обезбедити објекат и у току градње, али и када буде коришћен, да не би дошло до поремећаја и померања, па се поставља и 20 заштитних конструкција на 140 шипова. Како је Мелентијевић напоменуо, бушење шипова ће бити завршено четири месеца пре рока, а у сарадањи с Институтом ЦИП додатно се истражује терен да би се знао тачан састав земљишта.
– То је највеће градилиште у Србији, и Војводина је поносна на то што је оно у Срему, на обали Дунава – рекао је председник Покрајинске владе Игор Мировић, додавши да је јуче први пут обишао градилиште од почетка радова. – Већ сада се може видети да ћемо за три до четири године упола краће путовати од Новог Сада до Београда, о чему нисмо могли ни да сањамо пре 10, 15 или 30 година. То је од великог значаја за транспорт робе, превоз људи и развој туризма, и када комплетна деоница од Београда до Будумпеште буде завршена, то ће много значити и за развој читаве земље, посебно за овај крај и општине на траси ове пруге. Градилиште је заиста фасцинантно. Тешко је избрати речи којима се може описати његова уређеност, сарадња руских и српских компанија, ефикасност, поштовање рокова, број машина.
Мировић: Припреме за велике подухвате
Покрајински премијер Игор Мировић казао је да је у току јавна набавка за пројектну документацију за брзу саобраћајнцу од Новог Сада до Зрењанина и од Зрењанина до Борче. Он је истакао да очекује да до краја октобра буде изабран извођач, који ће у уговореном року и испоручити пројекат.
– Надам се и да ћемо до краја 2019. имати идејне пројекте за све деонице те трасе – казао је Мировић. – У Војводини се много ради зато што се припрема пројектна документација, решавају имовински односи и израђују урбанистички планови, што је основ да се започне било шта. Два су велика приоритета у Војводини: Фрушкогорски коридор и изградња Б и Ц блока Клиничког центра.
Потпредседница српске владе Зорана Михајловић истакла је да су развој железнице и улагање у железницу синоними за модерну Србију, и да је то порука која да се пошаље с тог места треба.
– Пре неколико дана пустили смо у саобраћај „Жежељев” мост с приступним коловозима, тренутно се гради прва брза пруга у Србији, и то између Београда и Будимпеште – рекла је Зорана Михајловић. – Кад год се улагало у железницу у prеthodnu стотину година, Србија се развијала. Тако је било када се градила прва пруга 1884. године и када је подизана пруга Београд–Бар. Памтимо и времена, а то је последњих двадесетак-тридесетак година, када је улагање у железницу стагнирало.
Оцењујући до сада постигнуто на том градилишту, генерални директор „РЖД интернешенел” Сергеј Алексјевич Павлов је казао да је то први корак на том градилишту и изградњи. Он је нагласио да је реч о заиста изузетно великом градилишту, како за компанију коју представља, тако и партнере из „Железница Србије”. Изразио је захвалност српској страни за подршку, сарадњу, пружање помоћи и разумевање за проблеме који се појаве на градилишту, и додао да само заједнички рад доводи до великих резултата.
„РЖД интернешенел” изводи радове на тунелу у Чортановцима и двоколосечном вијадукту у плавном делу Дунава у оквиру Анекса 3.1 уз основни уговор. Укупна вредност тог анекса износи око 338 милиона долара. Након завршетка радова, брзина кретања возова на тој деоници достићи ће 200 км на час.
Чепурин: Робна размена већа 20 одсто
Амбасадор Русије у Србији Чепурин казао је приликом јучерашњег обиласка радова у Чортановицма да се у последње време економска сарадња двеју земаља успешно развија и да је „РЖД интернешенел” симбол развоја сарадње и јачања позитивног imiya Русије.
– Робна размена током првих осам месеци ове године повећана је 20 одсто – рекао је Чепурин. – Надамо се да ће до краја године она премашити три милијарде долара. Руски удео у спољној трговини Србије износи 6,7 одсто. Русија је трећи спољнотрговински пратнер Србије, и ако ме питате да ли је то довољно, мислим да је то минимум који постоји и робна размена може бити већа, у интересу и Србије и Русије. У октобру ће у Русији бити усвојен програм за развој привреде у наредних шест година, и то ће бити гигантски корак напред. У низу области могли бисмо тешње срађивати са Србијом, и то би било од обостране користи. То су екологија, коришћење атомске енергије у мирнодопске сврхе, ИТ сектор, железница. Сва та питања ће бити разматрана у октобру, пред посету председника Владимира Путина Србији, на седници Међувладиног комитета у Београду.
По речима директора „Инфраструктуре железница Србије” Мирољуба Јевтића, градилиште у Чортановцима у овом тренутку је највеће те врсте у Европи, а не само у Србији, и срце је пројекта брзих пруга од Београда до Будимпеште. До новембра 2021. године, напоменуо је он, осим тунела и вијадукта, треба да буду завршени и радови на отвореној прузи између Старе Пазове и Новог Сада.
З. Милосављевић
Фото: Дневник (С. Шушњевић)