Kotrljanje ravnicom: Tezga kraj puta zlata vredna

Povrtar Zlatomi Tešić iz Jarka, tezgu ima ispred kuće kraj saobraćajnice kojom tutnje četvorotoškaši iz pravca Rume prema Šapcu i obrnuto. Ovi povrtari su u prednosti jer ne moraju na gradske i seoske pijace: na tezgi ispred kuće tvrde pazar i unovčavaju uloženi trud.

Mada sezona izmiče Tešić na tezgi ima lubenica, a asortiman dopunjuju paprika, paradajz, krastavci i drugo povrće. Lubenice su se ovog leta, kada su naglo sazrele i ponuda bila obimna, jedno vreme prodavale po mizernoj ceni, ali se proteklih dana cena popravila pa je Tešić kilogram prodavao za 40 dinara.

- Bostan nam je prispeo 8. juna i tada smo postizali osrednju cenu, ali posle relativno dobrog početka, cena je brzo pala. Prve lubenice su ipak donele dosta novaca i to se isplatilo, a sada polako cena skače, jer bostana u ovo vreme malo ima. Naš je svež, iako ga ima dosta prezrelog i iskopnelog, pa postižemo solidnu cenu. Pod bostanom imam dva hektara. Posla, ulaganja pa i strepnje ima mnogo oko ranog bostana koji se neguje pokriven. Imamo i dinja, gajili smo ih u pokrivenom prostoru, međutim, kasnije nam je dosta roda propalo zbog kiša. Bostanom i povrtarstvom se bavim tek treću godinu. Nije to ništa veliko, ali može da se obezbedi egzistencija – kaže Tešić.

Zlatomir Tešić priča da se njegovi roditelji u Jarku bostanom i povrtarstvom bave od kada zna za sebe, još uverk su u povrtarskim vodama, ali napominje da se 2005. odvojio u zasebno domaćinstvo. Zlatomir takođe veli da je do skoro bio zaposlen, međutim, napustio je firmu u kojoj je bio vozač kamiona. Na pitanje, da li je bolje na njivi i kraj tezge pored puta, ili biti za volanom na točkovima na drumovima, Zlatomir odgovara da baš i nije bolje, ali je lakše jer ima i perioda kada se radi i laganijim tempom na čvrstom tlu pod nogama.

- Obaveza je bila za volanom i na točkovima svaki dan, na desetak jutara koje imamo smo nekako na sigurnom tlu na domaćem terenu, a nešto zemlje uzimamo i u arendu. Doduše, nama koji smo sitni, teško je da dođemo do zemlje u zakup, jer nas ova velika gazdinstva gutaju. Ipak, nekako se snalazimo, jer bostan voli zemlju tamo gde nikada nije uzgajan, pa zbog toga moramo da menjamo njive – objašnjava Tešić.

Domaćin iz Jarka se žali da je ove sezone u proizvodnji povrtarske paprike situacija katastrofalna, zbog obilnih kiša. Žali se da je kišni period posebno pogodio sortu “crveno zlato” poznatiju i kao  “slonovo uvo”, procenjujući da se u tom delu ovogodišnje proizvodnje “neće pokriti”, dok je babura sasvim solidna jer je porasla pre kiša i bila otpornija.

- Na “crvenom zlatu” biće čist minus – jada se Zlatomir Tešić. – Od kada smo počeli da je beremo pre nešto više od nedelju dana, cena varira svaki dan. Kilogram prvoklasne paprike prodajemo za 80 dinara, druga klase je 50 i sve će se vrtiti oko tih cena. Očekujem da će posle 1. septembra cena biti povoljnija, pošto ove sezone zbog bolesti useva, paprike malo ima u celoj Srbiji. Videćemo šta će na kraju biti, kako ćemo proći, jer ide sezona pripremanja ajvara i zimnice, a paprike nema dovoljno. Od kiša propalo je i dosta paradajza, nije mogao da se zaštiti kako treba. 

Gotovo svi poljoprivrednici koji imaju kuće kraj magistralnog puta koji prolazi kroz selo, posvećeni su povrtarstvu. Koliko je prednost biti povrtar, tezgom naslonjen na magistralni put?

- Prednost je ogromna, moglo bi se reći da je tezga kraj puta za nas povrtare, zlata vredna! Mesto je prolazno, tako da nam mušterije stalno nailaze. Prodajemo mi naše proizvode i naveliko nakupcima, jer ne može sve što se proizvede da se proda za tezgom. Tezga pred kućom je bitna, samo da rađa kako treba. Uopšte ne idemo na pijace, nego uvek neko iz porodice dežura za tezgom, pa se trud koji ulažemo u proizvodnju povrća direktno unovči. Za tezgom malo pomažu roditelji, svastika… Uz naše povrće ponuda se upotpuni proizvodima rodbine i komšija. Krompir je stričev, beli luk komšijski, naših kućnih prijatelja. Od toga nemamo zarade, nego da ukrasimo tezgu i upotpunimo asortiman, mora tezga da se šareni – kaže naš sagovornik. 

Tešić napominje da ima mogućnosti za zalivanje useva sistemom kap po kap, tako da proizvodnja ne zavisi od pogleda u nebo. Međutim, on veli, da povrtarima čak i ne odgovara kada ima previše padavina, kao što je to bilo ove sezone, jer dolazi do pojave bolesti useva i teško ih je zaštititi, kao što je sada slučaj sa paprikom.

 Milorad Mitrović