Котрљање равницом: Тезга крај пута злата вредна

Повртар Златоми Тешић из Јарка, тезгу има испред куће крај саобраћајнице којом тутње четворотошкаши из правца Руме према Шапцу и обрнуто. Ови повртари су у предности јер не морају на градске и сеоске пијаце: на тезги испред куће тврде пазар и уновчавају уложени труд.

Мада сезона измиче Тешић на тезги има лубеница, а асортиман допуњују паприка, парадајз, краставци и друго поврће. Лубенице су се овог лета, када су нагло сазреле и понуда била обимна, једно време продавале по мизерној цени, али се протеклих дана цена поправила па је Тешић килограм продавао за 40 динара.

- Бостан нам је приспео 8. јуна и тада смо постизали осредњу цену, али после релативно доброг почетка, цена је брзо пала. Прве лубенице су ипак донеле доста новаца и то се исплатило, а сада полако цена скаче, јер бостана у ово време мало има. Наш је свеж, иако га има доста презрелог и ископнелог, па постижемо солидну цену. Под бостаном имам два хектара. Посла, улагања па и стрепње има много око раног бостана који се негује покривен. Имамо и диња, гајили смо их у покривеном простору, међутим, касније нам је доста рода пропало због киша. Бостаном и повртарством се бавим тек трећу годину. Није то ништа велико, али може да се обезбеди егзистенција – каже Тешић.

Златомир Тешић прича да се његови родитељи у Јарку бостаном и повртарством баве од када зна за себе, још уверк су у повртарским водама, али напомиње да се 2005. одвојио у засебно домаћинство. Златомир такође вели да је до скоро био запослен, међутим, напустио је фирму у којој је био возач камиона. На питање, да ли је боље на њиви и крај тезге поред пута, или бити за воланом на точковима на друмовима, Златомир одговара да баш и није боље, али је лакше јер има и периода када се ради и лаганијим темпом на чврстом тлу под ногама.

- Обавеза је била за воланом и на точковима сваки дан, на десетак јутара које имамо смо некако на сигурном тлу на домаћем терену, а нешто земље узимамо и у аренду. Додуше, нама који смо ситни, тешко је да дођемо до земље у закуп, јер нас ова велика газдинства гутају. Ипак, некако се сналазимо, јер бостан воли земљу тамо где никада није узгајан, па због тога морамо да мењамо њиве – објашњава Тешић.

Домаћин из Јарка се жали да је ове сезоне у производњи повртарске паприке ситуација катастрофална, због обилних киша. Жали се да је кишни период посебно погодио сорту “црвено злато” познатију и као  “слоново уво”, процењујући да се у том делу овогодишње производње “неће покрити”, док је бабура сасвим солидна јер је порасла пре киша и била отпорнија.

- На “црвеном злату” биће чист минус – јада се Златомир Тешић. – Од када смо почели да је беремо пре нешто више од недељу дана, цена варира сваки дан. Килограм првокласне паприке продајемо за 80 динара, друга класе је 50 и све ће се вртити око тих цена. Очекујем да ће после 1. септембра цена бити повољнија, пошто ове сезоне због болести усева, паприке мало има у целој Србији. Видећемо шта ће на крају бити, како ћемо проћи, јер иде сезона припремања ајвара и зимнице, а паприке нема довољно. Од киша пропало је и доста парадајза, није могао да се заштити како треба. 

Готово сви пољопривредници који имају куће крај магистралног пута који пролази кроз село, посвећени су повртарству. Колико је предност бити повртар, тезгом наслоњен на магистрални пут?

- Предност је огромна, могло би се рећи да је тезга крај пута за нас повртаре, злата вредна! Место је пролазно, тако да нам муштерије стално наилазе. Продајемо ми наше производе и навелико накупцима, јер не може све што се произведе да се прода за тезгом. Тезга пред кућом је битна, само да рађа како треба. Уопште не идемо на пијаце, него увек неко из породице дежура за тезгом, па се труд који улажемо у производњу поврћа директно уновчи. За тезгом мало помажу родитељи, свастика… Уз наше поврће понуда се употпуни производима родбине и комшија. Кромпир је стричев, бели лук комшијски, наших кућних пријатеља. Од тога немамо зараде, него да украсимо тезгу и употпунимо асортиман, мора тезга да се шарени – каже наш саговорник. 

Тешић напомиње да има могућности за заливање усева системом кап по кап, тако да производња не зависи од погледа у небо. Међутим, он вели, да повртарима чак и не одговара када има превише падавина, као што је то било ове сезоне, јер долази до појаве болести усева и тешко их је заштитити, као што је сада случај са паприком.

 Милорад Митровић