Kotrljanje ravnicom: Hodanje po tankoj žici žutog lista

Za branje lista duvana se mora poraniti, pa se na posao kreće čim svane i radi “za rose”, dok se ne nabere i popune kasete dovoljno za jednu sušaru.

Da na njive pokrene družinu vrednih berača Ranko mora poraniti pre njih, jer sa porodicom živi u dvadesetak kilometara udaljenoj Rumi. Otac Milutin se duvanom počeo baviti 1996. godine, na manjim površinama, a Ranko od pre desetak godina nastavio taj posao. Pre toga Ranko je u Novom Sadu, kako veli radio sve i svašta po raznim firmama u elektromehaničarskoj struci za koju je stekao diplomu.

- Iz Hrvatske smo se ovde doselili 1992. godine, spletom neugodnih okolnosti. Tamo smo se bavili stočartsvom, a otac je počeo da se malo bavi i duvanom pa smo povećali površine. U početku je to bilo na tri do četiri hektara, a sada to ide i do dvadesetak hektara i imamo naših šest sušara – ispičao je naš domaćin u petak ujutro u ataru Nikinaca.

Porodica Matić obrađuje oko 40 hektara sremske oranice, od kojih je četvrtina u njihovom vlasništvu, a veći deo se uzima u zakup.

- Jedno vreme sam radio u struci i bio između obaveza na poslu u Novom Sadu i njiva u Nikincima, pa kada više nisam mogao izdržati takav tempo, prelomio sam i opredelio se za uzgoj duvana i poljoprivredu. Naporno je, jer se radi od ranog jutra do večeri, jedva u sezoni najvećeg posla u berbi stignem da odspavam nekoliko sati. Sada je sezona berbe i prskanja radi zaštite duvana od bolesti, takođe i zakidanja cveta, tako da ima šta da se radi. Godina je takva da duvan brže sazreva, agresivno zri pa i prezreva, pa samim tim nam nameće žešći tempo – objašnjava Matić.

Berba “virdžinije” počela je oko 10.jula, a probleme su donele kiše koje su kasnije učestale, pa je to poremetilo i samu vegetaciju duvana i ritam poslova. Duvan je izrastao “kao šuma”, ima lista, ali i pored svega, kako ukazuje Ranko, nije nalio težinu i sklon je bolestima zbog veće vlage.

U proizvodnji duvana gazdinstva porodice Matić sarađuju sa senćanskom fabrikom Kompanije Japan tobako internešnel (JTI).

- Zadovoljni smo saradnjom, jer je kompanija JTI stvarno korektna u pogledu otkupa lista duvana, a takođe stručno i u svakom pogledu prati našu proizvodnju. Ima naravno situacija kada smo mi kao proizvođači nezadovoljni i u pravu smo, ili kada smo neopravdano nezadovoljni, ali u odnosu na druge poljoprivredne kulture i druge kompanije kako rade kada je recimo u pitanju otkup suncokreta, kada ima mnogo neizvesnosti u pogledu cene, mi bar znamo otkupnu cenu duvana unapred i da će sve što proizvedemo biti otkupljeno – naglašava Matić.

Iz prošlogodišnje berbe sa iste površine na kojoj je duvan i ove sezone, isporučeno je 43 tone žutog lista, tako da je prinos bio solidan.

- Ove sezone ne očekujem veći prinos, neće biti ni blizu prošlogodišnjeg, ali očekujem da ćemo postići proizvodnju kvalitetnijeg lista. Ovo što smo do sada obrali i osušili pokazuje bolju klasu, međutim, kako vreme odmiče verovatno će kvalitet biti nešto lošiji – dodaje naš sagovornik.

Duvan jeste znatno profitabilniji od pšenice, suncokreta i drugih ratarskih kultura, kada se potrefi dobra godina, ukazuje Matić, napominjući da su ipak ulaganja u proizvodnji duvana jako velika.

- Zbog toga svi mi hodamo po tankoj žici. Kada je recimo godina, kao prošla, kad nema kvaliteta, a ulaganja i posla i tada ima jako puno, desi se da na duvanu zaradimo kao na suncokretu, gde ima samo desetak dana posla, dok se na proizvodnji duvana radi stotinak dana u godini. Ali kada je godina dobra, kada se karte slože, onda se i korist ne može porediti, jer je tada korist od žutog lista “virdžinije” mnogo veća – ističe Matić.

Poslovi u proizvodnji “virdžinije” kreću u februaru i martu, kada se zasniva rasad u plastenicima, pa se zahukta u aprilu pripremom zemljišta, polovinom maja iznošenjem na njivu i rasađivanjem, a prema rečima proizvođača, najžešće je kada u julu treba raditi na zaštiti, zakidanju cvetova i na berbi koja zahteva vredne ruke berača i potraje oko četiri meseca, sve do prvog mraza. Kod Matića svakodnevno je angažovano 12 berača na njivi, a kod kuće gde otac Milutin ima glavnu reč u tehnologiji sušenja, ima još trojicu radnika.

- Godinama već sarađujemo i radimo na berbi duvana. Dnevnica je kod nas 2.400 dinara, od ujutru pa dok se obrani duvan ne smesti u sušaru. Nekada beremo tri sata, nekada se provede na njivi i pet sati, zavisi od njive pa i od toga koliko smo svi raspoloženi za rad…  – objašnjava Matić.

Ranko Matić i njegova porodica žive u Rumi, gde mu supruga Brankica radi i podižu dvoje dece, Mateju i Nemanju, a Ranku bavljenje poljoprivredom u Nikincima iziskuje svakodnevno putovanje na posao, kao kada je radio u Novom Sadu, samo je sada sam svoj gazda.

- Dolazim da radim u selo, isto kao što neko putuje u firmu na posao, samo što ja dođem u Nikince kod svojih, a navikao sam sa porodicom na život u Rumi, odakle mi je dok sam radio u Novom Sadu bilo lakše za putovanje i deci za školu. U najvećoj sezoni posla malo se viđam sa porodicom, jer rano krećem za Nikince i kasno se vraćam kući, ali ipak u odnosu na poslove koje sam radio u Novom Sadu ima svoje prednosti, nego ići negde i raditi za platu – kaže Ranko Matić.

Matić vidi obezbeđenje egzistencije i perpsektivu u poljoprivredi, ali smatra da je sve teže i teže, jer se sve usmerava većim poljoprivrednim gazdinstvima i firmama, a malim proizvođačima  je sve teže, jer nemaju novca za ulaganja.

- Mislim da subvencije države namenjene poljoprivredi većinom koriste veliki proizvođači, a moj utisak je da je tako i sistem napravljen, da oni budu još veći, a mi mali polako da nestajemo. Upoređujući se sa komšijom koji danas radi pet-šest jutara zemlje, mislim da ću za petnaestak godina biti na njegovom nivou sa obradom šezdesetak jutara. Malim gazdinstvima je najgore i ona će neumitno propadati i nestati, gazdinstvo kakvo je naše će dospeti na taj nivo, a veliki će postajeti još veći – uveren je Ranko Matić.

Tekst i foto: Milorad Mitrović