Kotrljanje ravnicom: Idvorska lubenica postaje brend

Pod lubenicama i dinjama u ataru Idvora tridesetak proizvođača ima oko stotinu hektara, a bostan ovdašnjih povrtara veoma je tražen, zbog kvaliteta.

Proizvođači bostana iz Idvora, prodavci i preprodavci koji ga krčme na malo u prodavnicama, pijačnim tezgama i drugim zgodnim mestima, sve češće mušterije privlače i natpisima da nude “idvorske lubenice”. Nije daleko od oživotvorenja ideje da “idvorske lubenice” postanu brend Idvora, jer “Banatska bostanijada” pored kulturno-zabavnog, sve više dobija i na privrednom značaju, na šta ukazuje načelnik Odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj opštine Kovačica Danijel Magdu.

Povrtari iz Idvora uspeli su da se organizuju, da se od idvorske lubenice pravi brend, a to ne može preko noći! Idvorska lubenica ima određene karakteristike, a poljoprivrednici iz ovog mesta su to shvatili na vreme i počeli da prave proizvod prepoznatljiv na tržištu, pa se u većim gradovima već mogu videti natpisi koji predočavaju da su u pitanju lubenice iz Idvora. Znamo da postoji futoški kupus, ali sada već postoji i idvorska lubenica, pa opština Kovačica podržava “Banatsku bostanijadu” prvenstveno iz ekonomskih motiva, zbog osnaživanja proizvođača bostana, ali ne zanemaruju se i kulturno-zabavni značaj ove manifestacije, kaže Magdu.

Kada se na gomili lubenica u Pančevu, Zrenjaninu, Beogradu, Kovačici, Uzdinu i nekom drugom mestu na običnom kartonu naznači da je iz Idvora, to je najbolja preporuka za mušterije da će se dobro osladiti, jer je već dokazano da su veoma slasne i po mnogo čemu nadmašuju konkurenciju.

A, ko proizvodi najslađe lubenice i dinje, pa i to čiji su proizvodi najkrupniji i to pokažu precizna merenja, ovekovečeno je i na ovogodišnjoj “Banatskoj bostanijadi”. Najslađim su se ove sezone pokazale lubenice Živana Borčića sa 12 procenata slasti, dok su najslađe dinje bile iz produkcije Živana Zakića, sorta “favorit” je pokazala 11,6 posto šećera! Kada je o slasti bostana reč, razlikuje se od sezone do sezone, pa su tako na nekoj od ranijih bostanijada dinje sorte “ananas” bostandžijske porodice Popov iz Ostojićeva imale 15,5 posto šećera, a lubenice idvorske porodice Lukin imale su 14,75 procenata slasti. Bostandžije objašnjavaju da sve zavisi kako se sistemom “kap po kap” zalivaju i prihranjuju, ali i da li je leto kišovito ili pritisne suša pa doda više slasti. 

Šampionski pehari se u Idvoru dodeljuju za najteže plodove bostana, a Lale šeretski znaju da kažu kako su one lubenice najkrupnije najteže, a da su one sitnije malo lakše. Pehar za najtežu lubenicu od 17 kila i 190grama osvojio je Žarko Patuška, a za drugo mesto priznanje je pripalo Živanu Zakiću sa plodom koji je težio 16,6 kilograma. Najtežu dinju od 3,9 kilograma imao je Miroslav Lakičin. Prva nagrada za najlepši štand pripala je Andrijani Borčić.

Živan Zakić je inače na minuloj bostanijadi osvojio najviše priznanja, čak četiri pehara: za najslađu dinju, a drugoplasirani je bio za slasti i po težini lubenice, kao i za lepotu izlagačkog štanda, međutim, veli da mu je sticajem okolnosti izmakao pobednički pehar za najtežu lubenicu.

Odabrao sam tri najkrupnije lubenice da izmerim koja je najteža, kad naiđe poznanik iz Farkaždina i od tih odabere i kupi jednu koja je težila 17 kila i 800 grama, pa je za predaju uzorka zaostala nešto lakša. Sa dosadašnjih deset Bostanijada imam devet pehara, a ova sezona bila je najplodnija, četiri pehara po hektaru! Već godinama lubenice imam na jednom hektaru i nešto dinja, a na ovoj Bostanijadi imao sam dobar pazar, prodao sam svih 70 lubenica prve A klase po 20 dinara, a dinje po 30 dinara kilogram, zadovoljan je uspehom na “Banatskoj bostanijadi” Zakić, bez obzira na peh s najtežom lubenicom.

Mada za bostandžije sezona nije bila najpovoljnija, kada su u pitanju vremenske prilike, Zakić veli da je prilično dobra, ali da je štete bilo zbog toga što su lubenice naglo sazrele, pa mu je na njivi propalo pet tona jer nije stigao da ih iznese na tržište, a u to vreme je i cena na veliko bila niska. Ali, se sada oporavila.

Godina uglavnom nije loša, mada smo povremeno imali mnogo kiše i hladnije vreme. Nije lako u proizvodnji bostana, muka je proizvoditi, a još veća muka ga prodati. Ipak, bilo je i novaca, ali i borbe za tržište, gde je ponuda velika. Samo iz atara Idvora sa stotinak hektara, kada znamo da u proseku rodi oko pet vagona po hektaru, ove sezone isporučićemo 500 vagona lubenica, predočava Živan Zakić, i dodaje da je ove sezone lubenice koje su prvo dospele prodavao za 40 dinara, sada na malo idu za 20, ali da se kod prodaje na veliko cena popravila, te da iz druge berbe lubenica imati još za par pijaca, a 10. avgusta pristižu iz direktne setve, tako da će sezona još potrajati.        

Znaju u Banatu kalemljene lubenice, koje se dodatno neguju, da teže preko 30 pa i 45 kilograma, ali u normalnim uslovima proizvodnje i po meri ljubitelja lubenica, najtraženije su one od desetak kilograma. Žarko Patuška je u proizvodnji bostana već tri decenije, uzgaja ga na tri hektara, a veli da je ove szeone imao i krupnijih od najteže na Bostanijadi, međutim, ranije su dospele i nije ih bilo moguće sačuvati za takmičenje a da ne iskopne, odnosno budu prezrele.

Treba u proizvodnji voditi o svemu računa, odabrati dobre sorte, kaleme i podloge, navodnjavati i prihranjivati usev koliko je potrebno, a ko se bavi proizvodnjom lubenica dobro zna da je tu potrebno i dosta fizičkog rada, a da li će se mukotrpan trud isplatiti, zavisi od tržišta. U odnosu na cenu po kojoj su se lubenice prodavale na veliko za osam do 10 dinara, sada je cena dosta realna jer se za kilogram dobija 17 do 18 dinara, a na pijacama i u maloprodaji je 30 dinara. Iz iskustva znam da je cena dobra, kada kilogram lubenice u ovo vreme staje kao kilogram pšenice ili kukuruza. Nama bostandžijama je najteže kada cena lubenica padne ispod 10 dinara, tada nam dođe da vrištimo. Lubenice uglavnom prodajem na veliko, ali vredi izaći i na pijace, a bitno je da održavamo Bostanijadu u Idvoru, da se nešto događa i narod okuplja i druži, jer je korisno je za sve. Naš slavni zemljak Mihajlo Pupin, koji je bio veliki patriota i ponosio se zavičajem, zaslužio je da se u Idvoru nešto dešava i selo živi, a sigurno bi bio ponosan što lubenice iz njegovog rodnog mesta postaju brend, kaže Žarko Patuška.     

Milorad Mitrović

Projekat “Kovačica danas“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.