Od danas uz svaki račun i „dina”
NOVI SAD: Korisnici tekućih računa kod banaka uskoro će dobiti „dina “ debitne kartice.
To proizlazi iz odredbi Zakona o međubankarskim naknadama. Primena je od 17. avgusta i odnosi se prvo na sve koji od danas otvore tekući račun u bilo kojoj poslovnoj banci. Oni će dobiti tu domaću karticu.
Po podacima Udruženja banaka Srbije, odnosno Kreditnog biroa, u Srbiji ima nešto više od 7,5 miliona tekućih računa. Na uvođenje domaće kartice Narodna banka Srbije odlučila se jer banke kod plaćanja stranih kartica iz programa „Viza” i „Masterkard” zaračunavaju previsoke provizije. Dok je kod „dine” taj trošak 2,16 dinara, za prihvat „vize” je osam, a kod „masterkarda” 12,2. Za manje trgovce to je preveliki trošak, a za banke i kartičare dobra zarada. Zato su svi oni umesto domaće kartice forsirali strane. Osim toga, plaćanja karticama su i dobar instrument u borbi protiv sive ekonomije.
U Srbiji posluje 28 banaka. Koliko one spremno dočekuju dan kada će „dina” debitna biti obavezna? U Intezi kažu da će klijenti, kada bude proizvedeno dovoljno „dina”, dobiti te kartice. Čim stignu u banku, klijenti će biti obavešteni i imati šansu da ih preuzmu.
U Halk banci objašnjavaju da stari klijenti treba da podnesu zahtev za „dinu”. Na karticu se čeka oko deset dana, a to važi i za nove klijente.
U Sosijete ženeral banci kažu da će novi klijenti dobiti „dinu” po automatizmu, a što se tiče starih, oni treba da podnesu zahtev, a ako ne podnesu, ukoliko već imaju neku od debitnih kartica koje ovde plasiraju strani kartičarski sistemi, „dinu” će dobiti kada im stara istekne. Dakle, ako žele baš „dinu”, treba da podnesu zahtev i dobiće je.
Banka Poštanska štedionica juče je u Nišu izdala prvu poslovnu „dina” karticu, a po rečima predsednika Izvršnog odbora banke Bojana Kekića, tom karticom celokupan platni promet pravnih lica moći se obavljati u platnom sistemu Srbije.
On je istakao i da Poštanska štedionica s Narodnom bankom Srbije razvija i „dina čip” karticu, koja klijentima omogućava da im, ako žele, ime i prezime bude ispisano ćirilicom.
Kako obaveza izdavanja „dine” funkcioniše od banke do banke znaće se tek narednih dana. Oni koji je budu dobili, osetiće pogodnosti već od prvog dana. U okviru programa uvođenja e-Uprave, kod nas će korisnici „dine” poreze i druge obaveze moći da plaćaju bez dinara provizije.
Od masovnije primene „dine” država očekuje i dodatne koristi. Bezgotovinska plaćanja debitnim karticama utiču na smanjenje sive ekonomije. Kada se plaća karticom, nadležnima je lakše da kontrolišu tokove novca, odnosno oni teže skliznu u sivu zonu. Čak i kada odu van legalne zone poslovanja, lakše je uhvatiti prekršioca.
Na tržištima u regionu osim stranih kartičnih sistema prisutni su i domaći, a takve kartice su ulavnom kobrendirane s „vizom” i „masterom”. Međutim, za sada nijedan strani kartičarski sistem kod nas nije pokazao interesovanje za saradnju te vrste.
D. Vujošević