Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

NOVA PRAVILA Banka mora da izda besplatnu dina karticu

13.07.2018. 12:46 12:48
Piše:

Od 17. avgusta građanima koji otvore tekući račun, banke će kao osnovnu karticu besplatno izdavati domaću „dinu”, a osim nje, ali isključivo na zahtev klijenta, moći će da dobiju i ostale kartice internacionalnih kartičnih sistema, kao dopunske.

Novine od decembra očekuju i male trgovce, kojima će banke morati da dostavljaju detaljne izvode o troškovima koji se odnose na bezgotovinske transakcije, POS terminale...

Osim toga, sve osnovne kartice koje ističu posle 17. avgusta, moraće, kada isteknu, da budu zamenjene domaćom „dinom”, s tim što će, ukoliko je reč o internacionalnim („viza”, „masterkard”...), one moći da budu obnovljene, ali na zahtev klijenta, a ne voljom banke, i to kao dodatne.

Na taj način, kako je predviđeno Zakonom o međubankarskim naknadama, obezbediće se da Narodna banka Srbije uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funksionisanje platnog prometa u zemlji. Ukoliko bi da nastupe kao domaći kartičari, strane kartičarske kuće moraće da se registruju u Srbiji i obezbede licencu kao što su to uradili i u EU i na drugim velikim tržištima.

Na ime troškova obrade transkacija u inostranstvu iz Srbije je otišlo 32 miliona evra

U Srbiji se čak 97 odsto ukupnih transakcija karticama obavlja za plaćanja u zemlji, a samo tri odsto u inostranstvu. Međutim, za čak 87 odsto tih transakcija celokupna obrada obavlja se u platnim sistemima van naše države, a da naše nadležne institucije nemaju nikakav nadzor u njihov rad. To će se promeniti stupanjem na snagu Zakona o međubankarskim naknadama, kojim će se smanjiti međubankarske naknade, uvesti masovnije korišćenje domaće „dina” kartice, za koju se obrada, notiranje i poravnjanje svih transakcija obavlja u platnom sistemu u zemlji. Očekivanja su i da će mali trgovci, zanatlije biti u boljem položaju nego što je slučaj sad i da će krenuti masovnije da omogućavaju potrošačima upotrebu kartica. Inače, prošle godine na ime troškova obrade transkacija u inostranstvu iz Srbije je otišlo 32 miliona evra.

Šta ta novina znači, objašnjava Ljubica Pantelić s Beogradske bankarske akademije:

– Za potrošače to neće značiti ništa jer su „dina” kartice bespplatne – navodi ona. – Za trgovce to je značajna ušteda pošto su oni ranije izbegavali da prime kartice kao oblik plaćanja. S „dina” karticama biće ravnopravni s velikim sistemima.

Kako je rekla, sistem nije napravljen za neku ciljnu grupu i nema „nameru” da nekome naškodi. Prvenstveno je cilj unaprediti bezgotovinsko plaćanje.

D. V.

 

Piše:
Pošaljite komentar