Ekskluzivno: Ispovest Olivere Ćirković, prve dame Pink Pantera

Ova košarkaška reprezentativka Jugoslavije, jedno vreme i na funkciji sportskog direktora „Crvene zvezde“, međunarodnu slavu stekla je u grčkom klubu „Pagrati“. Nakon što je život, kroz koji je do tada išla časno i uzdignute glave, nije mazio, posle doživljenog kraha na poslovnom planu i prevara na koje je nailazila, mahom od ljudi u „svilenim rukavicama“, Olivera odlučuje da se pridruži poznatoj kriminalnoj grupi „Pink Panter“, čuvenoj po filmski izvedenim pljačkama juvelirnica, bez ubijanja.

Usledio je zatvor i dani ispunjeni čitanjem Andrića, Selimovića, Pekića, Prevera, Dostojevskog i najdražeg joj Kusturice. U zatvoru otkriva svoj talenat, svoju „tišinu uma“ – slikarstvo, koje je bilo i njen beg, ali je potom i bukvalno pobegla iz zatvora, i to maestralno - nonšalantno je išetala i odvezla se na skuteru, o čemu detaljno piše u svojoj knjizi.

Čini se kao da ste bukvalno sve „istresli“ na papir što vam je gorelo na duši, stvarajući jedno zanimljivo štivo - od detinjstva, košarkaških početaka, uspeha, supruga, rađanja deteta, do razočarenja u ljude, smrti članova najuže porodice, sve do spektakularnih pljački. Šta je ostalo nedorečeno?

Ostala sam nedorečena ja! Ko sam ja, zapravo? Časni prestupnik, a ima li takvog kada druga reč isključuje prvu? Disciplinovani sportista koji je na najbitnija životna pitanja odgovorio nedisciplinom? Umetnik koji je svoju dušu našao u zatvoru na sivom zidu svoje ćelije? Majka koja je ceo život žrtvovala za svog sina, a na kraju ispala sebična? Grešni anđeo ili poročna devica? Od svega po malo, što nikad ne biva.

Kako se boriti protiv nepravde? Izabrati teži put, kojim ste vi krenuli, ili ipak odustati, jer podseća na borbu s vetrenjačama?

Nikada ne birati moj put! Mnogi se s njega ne bi vratili. Čovek prvo mora menjati sebe, svoj mikro svet. A da bi se naši mikro svetovi udružili, mora se pojaviti osoba jake volje koja će samo napraviti grudvu i pustiti je niz strmu padinu, a ona će postati ogromna lopta i niko je više nikada neće moći ucenjivati, niti zdrobiti. Udruživanje dobrih ljudi jedini je način da se spreči nepravda.

Čitajući neke od komentara, neverovatna je podrška koju dobijate. Kada čovek pomisli da bi vas osudili, ljudi racionalno razgraniče vaša dela od karaktera, te vas neretko porede sa Džejmsom Bondom, Robin Hudom, možda Don Kihotom? Da li ste očekivali da naiđete na odobravanje i pozitivne reakcije, ili vas je baš bilo briga?

Robinhudovska darežljivost i pomaganje slabijima kod mene datiraju još od početka života. Ova pojava mogla bi se objasniti i kao filantropija. Rođena buntovnica i borac za pravdu, u nastojanju da promenim svet.

Tako sam uspostavila svoje standarde i moralne principe koji su, ipak, iskrivljeni pogledi na svet. No, potvrdila sam svoju životnu pretpostavku da pravdoljubivih i časnih ljudi još uvek ima, iako su se pomalo sakrili pred navalom loših i drskih. Moj ogoljeni život dao je ođeka. Moje uzvikivanje na glas onog što se ne sme, probudilo je usnule ljude, uljuljkane u dosadnu svakodnevnicu istih lica koja im govore ono što se ne sme i ono što prija maloj grupi odabranih. Samo sam izručila ogromnu količinu emocija na papir i narod je to prepoznao. Moji gresi su oprošteni jer su i okajani tokom višegodišnjih izdržavanja kazni.

Šta je za vas sloboda?

Sloboda je kada se baviš zanimanjem koje voliš, a ono ti donosi materijalnu korist koja tebe zadovoljava. Sloboda je kada tvoj život i uspeh zavise od tebe. I kada se smeješ samo onima koji te raduju. Sloboda je i odsustvo straha.

Kako preživeti pošteno u nepoštenom okruženju?

Zlu se ne može suprodstaviti pojedinac, jer ono funkcioniše organizovano. Kada dobri pojedinci prevaziđu strah, kada se udruže, moći će se stati na put nepoštenju. Indolentnost i ravnodušnost, kao i strah umornog naroda je odličan poligon za zlo koje je svesno izazvalo ovakvo stanje u društvu zarad lične koristi.

Zanimljiva, odvažna, hrabra, lucidna, uporna, drugačija...sve ste to danas. No, postoje li neki momenti kada se niste osećali tako moćnom i jakom?

Naravno, ima trenutaka kada ličim na uplašenu desetogodišnju devojčicu. I najjači čovek ima svoju Ahilovu tetivu. Nisi jak kada si nesalomiv, nego kada imaš snage da svoj strah, tugu i povređenost prevaziđeš. Kada se srušen podigneš i nastaviš da koračaš dok te svaki deo tela boli, praveći se da ti nije ništa. Jak si kada čitavu noć ne spavaš od strepnje i brige, a ipak sledećeg ustaneš pre svih i odlučiš da se boriš. Jak si kada govoriš istinu i ne brineš za posledice. Jak si kada poraz pretvoriš u pobedu. Jak si kada možeš da izdržiš samoću.

Da li biste opet sve isto?

Ne želim da zaboravim svoju prošlost, niti da je menjam, zato što me je baš učinila onakvom kakva sam danas.

Nikea Vučetić