Bankarske provizije skaču i 50 odsto

To je otprilike jedino lepo u njima. U narednim rečenicama u pismu bankari ih obaveštavaju da će cenovnu politiku uskladiti s kretanjima na tržištu. To podrazumeva povećanje provizija, kao i uvođenje novih. Razlog za to je činjenica da su bankari, zbog smanjenog interesovanja za kredite i niskih stopa, lane zaradili tri milijarde dinara manje nego prethodne godine. Drugi razlog leži u nedavnim izmenama Zakona o platnim uslugama, čija primena počinje 17. marta naredne godine. Od tada Narodna banka Srbije će na svom sajtu objavljivati provizije koje bankari naplaćuju. Klijentima će tako biti lakše da uporede koja banka nudi najpovoljnije usluge te da izaberu nju. Do marta ima još vremena pa ostaje i da se vidi koje će usluge NBS odabrati kao reprezentativne. Klijentima se pruža mogućnost da plaćaju u drugim organizacijama koje se bave platnim prometom. Za sada se zna da će biti najviše dvadeset usluga, a najmanje deset. Broj i vrsta naknada koji će se naći na sajtu NBS-a biće poznate do 16. decembra.

Banke klijentima ostavljaju rok da do oktobra ili novembra potpišu svoju saglasnost za promenu troškova provizija, a ukoliko to ne žele, da ispune sve preostale obaveze pa da traže drugu finansijsku kuću. Novouvedene tarife su za upit o stanju na računu kod banke kod koje klijent ima otvoren račun putem bankomata, i to iznosi od 15 do 30 dinara. Banke su dosad usluge plaćanja putem računara ili mobilnih telefona tarifirale manje nego kod plaćanja na šalteru ili su bile gratis. Ubuduće će i one naplaćivati bar polovinu cene kao šalteri. Cena usluga koje su se do sada plaćale na šalterima se povećava. Provizija za plaćanje računa za one do 5.000 dinara će se s 80 pomeriti na 100 dinara. Provizije koje se plaćaju na transakcije na veće sume se tarifiraju procentualno. Zanimljivo je da su banke kod kojih su te usluge bile jeftinije – najviše podigle tarifu, recimo, sa 40 dinara na 80 po plaćenom računu. Za sume od 10.000 do 100.000 dinara provizija je 0,5 odsto plus 40 dinara. Mnoge banke su uvele taj fiksni dodatak.

Listu usluga koje će biti prikazane klijentima NBS će uraditi u skladu sa sličnom praksom u zemljama EU. Merila kojima će se iz naše centralne monetarne institucije voditi kod odabira usluga koje će se naći na njihovom sajtu su učestalost korišćenja usluga i iznos troškova koje klijenti plaćaju.

Na listi će se naći usluge koje su u paketu s platnim računom, kao i one najskuplje, bez obzira na to da li ih račun obuhvata ili se plaćaju posebno. 

Klijenti bi rado promenili banku koja je podigla tarife. Međutim, na plaćanje računa preko banke ne moraju da pristanu. U Srbiji rade i druge organizacije koje se bave platnim prometom. Kod njih se račun do 1.000 dinara plaća oko 40-45 dinara. Provizija je okruglo jedan odsto za sume preko 100.000, a za manje od 0,5 do 0,8 odsto. Tako da se kod računa do hiljadarke, ako se plaćaju samo dva takva mesečno, godišnje zaštedi 880 dinara. Nije baš mnogo, ali je svakako bolje taj novac potrošiti za sitne kućne potrepštine nego častiti banku. Ostaje da se vidi hoće li i konkurencija sada podići tarife i pri tome ostati jeftinija, zadržavajući istu razdaljinu od bankarskih tarifa. Bilo bi dobro da se i njihovi troškovi nađu na sajtu NBS-a.

D. Vujošević