Poček uprkos „plastici“: Provizija proteruje ček, a socijala čuva
NOVI SAD: Banke u Srbiji masovno izdaju kreditne platne kartice već više od deset godina. Međutim, nisu uspele da iz platnog prometa proteraju najpopularniji vid kupovine kod nas, a to je ček na poček.
Garderoba i tehnička roba i dalje se često kupuju na taj način. Za to su zaslužne visoke kamate na plaćanje kreditnim karticama, spremnost trgovaca da prihvate čekove i banka da ih izdaju.
Nešto se tu ipak menja: bankari sada na izdavanje i naplatu čekova naplaćuju proviziju te on sve manje ostaje beskamatna pozajmica. Dodatni troškovi se kod čeka kreću od 30 do 300 dinara. Stručnjaci smatraju da je to dozvoljeno ako je klijent o tome obavešten na transparetan način.
Trgovci rado primaju čekove zbog visokih provizija koje banke njima naplaćuju kada potrošači plaćaju karticama. Izdavanje čekova vezano je za tekuće račune građana.
S druge strane, banke su kod nas izdale 1,2 milion kreditnih kartica za 945.000 korisnika.
Već to govori da je broj građana koji će od banke tražiti ček mnogo veći nego onih koji će plaćati kreditnom karticom. Banke izdavanje čekove korisnicima računa naplaćuju do 300 dinara po čeku. Svaka realizacija se naplaćuje dodatno 100 dinara, a nerealizovan ček korisnika mesečno košta 30 dinara. To su prosečne bankarske tarife.
Hoće li novi troškovi proterati ček na poček s našeg tržišta?
Ne verujem, poček će bar još neko vreme opstati, kaže profesor dr Branislav Živanović s Beogradske bankarske akademije i dodaje da se tu se ne sme zaboraviti socijalni momenat.
Kamate koje klijenti plaćaju kod kupovine na rivolving kredite kod kartica kreću se od od 22 do 30 odsto godišnje. To je i bitan razlog što je poček omiljeniji.
Zanimljivo je da se docnja kod kreditnih kartica smanjuje. U decembru 2016. bila je 19,7 odsto, a istog meseca prošle godine 14,9.
Kada im treba novaca, klijenti radije uzimaju keš kredit ili ček i poček, govore podaci Kreditnog biroa Srbije.
Klijenti banka trenutno otplaćuju dug po karticama od 32,5 mlijarde dinara.
Prema njegovim rečima, mnogi klijenti na poček kupuju čak i hranu, odnosno takav instrument plaćanja im pomaže da spoje kraj s krajem tokom meseca.
Trgovcima to odgovara jer uz poček povećavaju promet. Procedura je znatno jednostavnija neko kod kredita. Banke bi delu klijenata rado izdale kartice. Mnogi ne mogu da dobiju kreditne kartice, kao ni keš kredit, zbog prezaduženosti. Ček koji se koristi za poček se tu opet pojavljuje kao najpoželjnija opcija. Dok nam standrad ne poraste znatnije, rado će se kupovati na ček i poček uprkos svemu, zaključuje naš sagovornik.
Trgovci su, s druge strane, spremniji da prime ček nego karitcu jer su bankarske provizije koje plaćaju na kartice previsoke – idu do 1,5 odsto. Kod nas je pripremljen Nacrt zakona o međubankarskim naknadama.
Kada bude usvojen, a to se očekuje ove godine, naknade koje trgovci plaćaju bankama će se ograničiti na 0,2 i 0,3 odsto. Sada se kreću oko 1,5 procenat. Verovatno će se tada i kartice više koristiti za plaćanje, posebno one koje, osim rivolvinga, imaju i instolment funkciju.
To drugo znači da se trošak kupovine može razbiti na tri do 12 rata. Za to se plaća kamata ili provizija.
Izvesno je da će poček u istoriju pre ili kasnije, ali to se neće dogoditi sutra.
D. Vujošević