Za privatizaciju 100 firmi s 50.000 radnika

– Državna preduzeća danas ispunjavaju sve svoje obaveze, što ranije nije bio slučaj – objasnio je Trivunac. – U avgustu 2014. godine u privatizacionom portfelju bilo je 556 državnih preduzeća, od toga je njih 156 dobilo kreditnu podršku i ti krediti nisu nikada vraćeni. Mnoga preduzeća su otišla u stečaj ili su sprovela Unapred pripremljen plan reorganizacije i sada isplaćuju svoje obaveze.

Kao dobre primere privatizacije naveo je Železaru Smederevo i „Galeniku” iz Zemuna, dodajući da očekuje da ove godine jednako dobra bude i privatizacija RTB-a Bor. Po njegovim rečima, za veliki deo državnih preduzeća privatizacija je „nužno zlo” jer nema drugog izlaza.

Upravo na to podsetio je i Fiskalni savet Srbije u analizi Fiskalne strategije za ovu i naredne dve godine, iznoseći podatak da u neprivatizovanim preduzećima još uvek ima 50.000 radnika. FSS je na osnovu iznosa namenjenog isplati socijalnog programa zaposlenima u neprivatizovanim preduzećima od dve milijarde dinara, izveo zaključak da se njime može isplatiti 3.000 radnika što, po njegovom mišljenju, znači da kraja privatizacije neće biti ni ove, godine a ni u naredne dve. FSS podseća na to da je završetak procesa privatizacije, odnosno izlazak države iz vlasništva u preduzećima i prestanak davanja direktne i indirektne pomoći, bio prepoznat kao jedna od ključnih reformskih mera u programu fiskalne konsolidacije od 2015. do 2017.godine. U prvim mesecima 2015. odlučno se krenulo u sprovođenje tog plana jer su pokrenuti stečajevi nad velikim brojem preduzeća – nekadašnjih giganata kao što su IMT, IMR, „14. oktobar”, Fabrika vagona Kraljevo, „Prva petoletka”. Vremenom je odlučnost oslabila pa je tako tokom prošle godine rešen status samo dvadesetak preduzeća.

„Smatramo da najbolji pokazatelj dosadašnjeg trogodišnjeg učinka predstavlja činjenica da je od oko 80.000 zaposlenih, koliko je bilo početkom 2015. godine, čak 45.000-50.000 ostalo i dalje da radi u preduzećima predviđenim za rešavanje statusa kroz privatizaciju ili stečaj. Dakle, za tri godine nije rešena ni polovina problema u ovoj oblasti”, zaključio je FSS.

Po njegovoj oceni, država nema opravdanja za dalje odlaganje donošenja odluke o sudbini pančevačke „Azotare”, „Petrohemije”, PKB-a, MSK Kikinda, „Simpa”, ali i RTB-a „Bor”, za koji je sada raspisan poziv za strateškog partnera. FSS pominje i potrebu rešavanja problema „Resavice”, za koju su i ove godine planirane subvencije. Ove godine bi, smatraju u FSS-u, trebalo privatizovati preduzeća koja zapošljavaju oko polovine preostalih zaposlenih – dvadesetak hiljada, tvrdeći da je to dostižno, a ostatak nastaviti naredne godine i završiti 2020.

Privatizacijom preduzeća iz portfelja Ministarstva privrede i prodajom akcija u vlasništvu države iz Akcionarskog fonda, u buyet Srbije je prošle godine uplaćeno 32,23 miliona evra. Samo od privatizacije uplaćeno je 27,8 miliona evra, a iz akcijskog fonda još 4,43 miliona. Kako je istakao državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović, privatizacijom se u Srbiji 12 godina niko nije ozbiljno bavio, ali su vlade od 2013. godine promenile trend i ozbiljno se posvetile tom poslu.

U Vojvodini su tri najteža zadataka za Vladu Srbije jer se, po oceni i FSS-a i ekonomista, mora što pre rešiti sudbina „Petrohemije” i „Azotare” iz Pančeva i MSK-a u Kikindi. Za „Azotaru” se za početak narednog meseca sprema stečaj da bi se nakon rasterećenja ponudila na prodaju, dok se o „Petrohemiji” i MSK-u, za koju je već bio raspisan tender i nije bilo zainteresovanih, još uvek ne zna kada će biti privatizovani.  Osim za „Azotaru”, FSS procenjuje da druga dva giganta u Vojvodini nemaju višak zaposlenih, tim pre što je socijalni program i u jednom i drugom već sproveden.

Treba što pre tražiti rešenje i za privatizaciju Poljoprivrednog kombinata PKB, za koji je sredinom prošle godine odabran privatizacioni savetnik, što daje nadu da bi postupak za njegovu prodaju ili pronalazak strateškog partnera morao biti okončan do kraja godine.

LJ. Malešević