Ninine mustre: Sloboda

Znam da mnogi pomisle na anarhiju kada se spomene reč sloboda, ali to je samo jedna od uslovljenosti našeg uma koju smo prihvatili da nam bude usađena. To je jedan od razloga zbog kojeg nešto tako prirodno, ljudsko i prijatno, doživljavamo sa dozom odbojnosti, jer sloboda, kako je našem umu nametnuto, automatski podrazumeva i nešto divlje, neukrotivo, pa čak i opasno.

Došlo je vreme, i oh, kako me to raduje, da naša svesnost prevazilazi ograničenja našeg uma koji je tako zatrpan raznim uverenjima da ne kažem ubeđenjima, da je potpuno ubedačen. Idući poznatom i udobnom linijom konfora i manjeg otpora, dozvolili smo da nam umovi budu natovareni kojekakvim uverenjima o poželjnom statusu, potrebama i svim tim iluzijama kojima držimo sebe zarobljenim u ovom materijalnom svetu zaviseći isključivo od spoljašnjih okolnosti. Rešetke koje nas drže u tim zatvorima sačinjene su od veštačke sigurnosti, i vrlo su klimave. Konstantno nas drže napetim i u strahu od straha. Živimo kao zatočenici sopstvenog straha u večitom bekstvu od tog istog straha: da nemamo dovoljno, da nismo dovoljno dobri, uspešni, voljeni i priznati... Sloboda je nešto što potajno, u najdubljmim delovima svoje duše želimo, ali smo eto, naučeni da je se i plašimo. Ko nas je to naučio? Pa naš um. On stalno vrti neke stare događaje, traži rešenja da nas zaštiti od bilo kakve neprijatnosti i naša iskustva, kroz koja jedino stvarno učimo, naš um vidi kao nepoželjna. Nije um kriv. On je tako dizajniran. On donosi logičke zaključke na osnovu iskustava ili na osnovu naučenih obrazaca ponašanja koje vrti u krug. Um nije sposoban da vidi širu sliku, nije sposoban da oseti tanane impulse koje samo srce može da prepozna. To je zato što um radi linearno, a naše srce oseća sve dimenzije postojanja. Kroz genetsko i druga nasleđa, mi još uvek vuglimo sa sobom razna uslovljavanja kojima je istekao rok trajanja hiljadama godina unazad.

Krajnje je vreme da se umesto na zaključke uma, skoncentrišemo na osećaje iz srca. Ne moramo da poznajemo nikakvu tehniku, metodu, da pratimo neke bitne učitelje i pročitamo stotine priručnika. Potrebno je samo da više obratimo pažnju na sebe, da u sebi pronađemo razloge zašto se tako osećamo. Do sada smo valjda već naučili da sve što se događa spolja jeste samo odraz nečega sličnog što i sami u sebi imamo, vreme je da to nešto polako otkopavamo i puštamo uz svest da nam više ne treba. Mnogo toga je nasleđeno iz daleke prošlosti i nema realno veze sa nama, ali nas muči, privlači svojom vibracijom nepoželjne okolnosti u naš život i ne da nam mira. Sloboda je kad se oslobodimo svega što nije naše i kada radimo ono u čemu se osećamo dobro čineći pri tome dobro i drugima. Sloboda je kad otkriješ ko si i daš sebi slobodu da budeš baš to što jesi. Zato sam ja ovih dana pomalo šašava. Razmičem rešetke, napuštam stare obrasce ponašanja, šalim se, plešem i uživam. Ja sam moja sloboda!

Nina Martinović Armbruster