Mira Banjac: Najskuplja je nekultura

Ovaj grad je odnegovao zaista vaspitanu publiku, istinske ljubitelje filmske umetnosti i bez njih ne bi moglo ništa da se dogodi. U celom ovom gradu, koji je davno zaslužio svoj festival, oseća se da se događa lepa umetnička fešta. Po ljudima se vidi da znaju šta je u njihovom gradu i to je vrhunac svega i samo to je moglo da održi jedan zaista evropski festival, istakla je Banjac u intervjuu Tanjugu.

Ona kaže da stalno govorimo o Evropi, a Evropa je zapravo tu.

Treba samo primetiti i ljudi koji su to primetili, uživaju, dodala je Banjac, koja je sinoć predala akt o osnivanju palićkog festivala dramskom piscu i akademiku Dušanu Kovačeviću, novom predsedniku Saveta.

Festival se, prema njenim rečima, menjao tokom godina kako se društvo menjalo.

Bez jake ekonomije nema jake kulture i nažalost uvek zavisimo od mnogih drugih stvari, ali nije sve u parama. Malo me nervira što pre bilo kojih razgovora idu pare. Kultura je skupa i treba da bude skupa. Najskuplja je nekultura, jer jedan nacionalni identitet ne postoji bez ozbiljne kulture i prosvete, naglašava poznata glumica.

Ipak podvlači da je mnogo važnije ono što se dešava u glavama ljudi, koji procenjuju koliko novca i za šta treba da se izdvoji, jer se i u besparici dogodi velika predstava, veliki film, velika knjiga, značajna izložba. 

Iza svega stoji čovek. Ccovek je mera života. Ljudi mogu sve i ja uvek verujem samo u ljude, ne u sistem, nego u ljude, koji se i prilagođavaju sistemu, takvom kakav naiđe, ali vredni ljudi koji znaju šta hoće i imaju svoj kredo, zbog koga ne bi prešli granicu, oni rade, rekla je Banjac.

Savet palićkog festivala, kojim je do ove godine predsedavala, radio je, kaže potpuno besplatno i dodaje da nikad nije postavljeno pitanje u vezi toga.

Ja sam lično profitirala jer sam upoznala neke zanimljive, značajen ljude koji su došli sa svojim filmovima. Možda sada na drugačiji način promišljam posao kojim se bavim, rekla je dobitnica nagrade Aleksandar Lifka za izuzetan doprinos evropskom filmu.

Festival, dodaje, nisu samo svečanosti, već je važna komunikacija među ljudima, razmišljanje, mešanje estetika.

Primećuje da se već godinama unazad bude male kinematografije.

Kad kažem male, ne mislim da su to mali narodi, već su male kinematografije koje nisu stigle da budu u vrhu. Zašto? Zato što imaju temu. Velike kinematografije više nemaju pravu temu. Mnoge prave teme su već ispucane. Amerikanci više nemaju šta da snimaju. Snimili su već sve najsjajnije ratne fillmove, kaže Banjac.

Posle je došla ona divna generacija Lija Strasberga i te fina moderna dramaturgiji i to je prošlo. Sada vidite samo nasilje, mnogo policije, beznađe. Velike kinematografije se ne dotiču pravih velikih tema, dodala je ona.

Banjac primećuje da se filmski autori sada okreću malim temama, a to je porodica.

Tu su problemi, porodica se ljulja, ne samo kod nas. Ritam života i poimanje života su uticali na to da nemamo više čvrstu porodicu. Naša deca se razvode posle dva-tri meseca. Tu je mnogo činilaca koji su razlog, od socijalnog, preko pomodarskog, do brzine življenja, rekla je Banjac. 

Upravo manje kinematografije imaju te prave čvrste teme i to se probilio na filmskom tržištu.

I to su uglavnom mladi reditelji, mladi glumci i mladi scenaristi. Mladi mogu sve, mladi mogu sve, naglasila je Banjac.

Festival evropskog filma Palić počeo je sinoć na Letnjoj pozornici, koja je do poslednjeg mesta bila ispunjena.

Pored Banjac, gosti festivala su i glumica Eva Ras, reditelj Slobodan Ssijan, kompozitor Zoran Simjanović, takođe laureati nagrade Aleksandar Lifka, a popodne stižu ovogodišnji dobitnici značajnog priznanja za doprinos evropskom filmu, glumci Rade Šerbedžija i Brajan Koks.