TVOJA REČ Sanja Bikić: Svemir me beskonačno inspiriše

Kako kaže, ručni rad se u Srbiji slabo ceni, te posao i nije isplativ, ali svakako joj je želja da se bavi onim za šta se školovala, a da joj izrada nakita bude hobi.

- Počela sam da pravim nakit jer nisam imala posao, studirala sam a trebale su mi pare - priseća se Sanja. - Sve je krenulo iz dosade, ali iz potrebe da se kreativno izrazim. Na interenetu sam videla neke zanimljive radove, kako može da se nabavi materijal, konsultovala sam se s nekim koji to već rade. Kupila sam fimo glinu, što je polimerna glina, i onda sam ispekla zanat u kombinaciji sa metalom, kožom i drugim materijalima.

Kako si se osmelila da kreneš to da radiš? Kikinda je poznata po vajarstvu... Jesi li imala iskustva ili si na blef krenula, pa šta bude?

- Nisam imala iskustva u radu sa glinom, tek sam kasnije pokušala. To je bila sve samo proba, čisto da uporedim koje su razlike između prirodnih i veštačkih materijala. Osmelila sam se, ne znam ni ja kako... Došlo je samo od sebe. Uvek sam imala potrebu da se kreativno izrazim. To je nešto što postoji u čoveku i jednostavno, ne mora da bude ništa preterano zapaženo, važno je da se čovek dobro oseća. Meni je to bitno. Živimo u 21. veku što nosi dodatne probleme. Ne može se biti na tržištu a da se ne zna ništa ni o marketingu. Ja sam sam svoj gazda i moram da vodim računa i o fotografiji, promovisanju, učestvujem na različitim sajmovima. To je jedan posao koji zahteva više sposobnosti, a ne samo kreativnost. Danas, biti kreativan, ne može da donese neki uspeh ako ne postoji volja i 24 časa rada.

Koliko je, onda, sve to isplativo budući da iziskuje posvećenost i fokusiranost na razne stvari?

- U principu, trenutno kod nas na našem tržištu to nije isplativo. Može biti isplativo na nivou hobija, kada imate neki osnovni posao i izvor finansiranja. Ako bih odlučila samo time da se bavim, što trenutno ne mogu, ponudila bih svoje proizvode na sajtovima za inostranu prodaju i to po značajno većoj ceni. Tada bih od toga i mogla da živim.

Imaš li neki primarni posao?

- Dugo godina sam radila kao animator u rođendaonicama, jer sam po struci vaspitač. Onda sam držala radionice za decu, ali bih volela da se bavim poslom za koji sam se školovala. Sad završavam fakultet i trebalo bi do oktobra da postanem i diplomirani učitelj, jer smatram da ono što je bitno, a što nedostaje današnjoj deci, jesu kreativnost i drugačije razmišljanje, izvan šablona. Mislim da bih dosta doprinela njihovom razvoju, jer ih ne bih učila da budu u kalupu i da rade onako kako im neko drugi kaže. Oni su izgubljeni u današnjem sistemu školovanja, sve je nekreativno. Nekoliko dana sam bila na zameni, i deca su bila oduševljena na koji način sam radila sa njima. Svaka tema može da se obradi na zanimljiv način. Možda su učitelji upali u neki kliše, nedostaje im volja, a tako nešto treba da imaju u sebi. Meni je nije novac podsticaj, već deca. Kad vidim da ih nešto zanima, radila bih sa njima i besplatno.

Ali nećemo im davati takvu ideju... Koliko ti je teško da se izboriš u ovom ukalupljenom svetu?

- Definitivno nije lako. I kada su u pitanju razmišljanja, izgled, bilo šta... Ljudi su baš ograničenih shvatanja. U zbornici ne možete da se pojavite obučeni kao ja, a apsolutno nisam ni gola, niti nepristojno obučena. Pre bi se prihvatili dekolte i minić, nego da imam neku tetovažu, drugačiji stil oblačenja. A kad bih ja njima ispričala kako gledam na svet i šta smatram da je dobro a šta loše, kada bih iznela neke svoje stavove, mislim da bi se frapirali.

Na primer, da su vanzemaljci baš kul...

- Pa da. I da ne dolaze da nas istrebe, nego da spasu nas koji smo kreativni i koji smo u njih verovali. Nego, jednostavno je baš teško izboriti se sa drugačijim stavovima. I taj nakit koji izrađujem ne može svako da nosi. Generalnoje, moj stav je da ne treba odustati od onoga što nosite u sebi, ali treba znati u kojoj meri i kako to pokazati. Nažalost, mora se kalkulisati.

Elem... Zašto baš svemir i vanzemaljci?

- Dugačka je to priča... U današnjem svetu se čovek oseća usamljeno i neshvaćeno. Generalno smo operisani od empatije. Poenta je u tome što imam neku nadu da neko tamo negde postoji, ko može da nas pojedine razume i shvati. To je beg u neki svet koji je daleko. Saturn se svugde provlači, planeta sa vidljivim prstenom. Na neki način, svemir me inspiriše već više od godinu dana, a ne mora uvek da bude tako.

A i svakako pruža beeeeeskonačno mogućnosti i prilika.

- Da, i za razmišanje i druge poglede, izražavanja.

Lea Radlovački

Dnevnik/Radivoj Hadžić

Budući da Sanja želi da radi sa decom, do sada im je pri Centru lepih veština držala časove za izradu nakita, ali i likovne radionice.

- Sad je u planu letnji kamp za decu koji bi objedinjavao psihološke, likovne i jezičke radionice. Sve bi bilo ukomponovano u jednu temu i trajalo bi pet dana. Trebalo bi da počne krajem jula ili početkom avgusta. Reč je o neklasičnom radu sa decom. Više nas sarađuje tu. Deca bi dolazila po nekoliko sati dnevno, zabavila bi se i naučila nešto novo - kaže Sanja.