Narodni muzej otvoren spektakularno, već prvi posetioci

Uz Vivaldijevu muziku sa zvučnika na Trgu Republike veliki broj Beograđana i njihovih gostiju okupio se i ispratio specijalne vizuelne instalacije, ova svečana prilika okupila je veliki broj zvanica iz političkog, kulturnog i javnog života Srbije, a brojni su predstavnici diplomatskog kora.

Zgrada muzeja osvetljena je plavom bojom, što je “noseća” boja svečanog otvaranja, tako da su i zvanice obučene u plave toalete ili nose plave detalje, dok su konobari takođe u plavom i služe se plavi kokteli.

Za zvanice su obezbeđene lepeze na kojima su oslikana najistaknutija dela iz  postavke Narodnog muzeja.

Nekoliko hiljada Beograđana uprkos kiši posmatralo je otvaranje Muzeja, digitalna video instalacija razvila se prednjom fasadom zdanja, a građani su mogli da vide autore i njihova dela koja su izložena, a ovo je bio prvi video spektakl te vrste kod nas. 

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković rekla je da je od osnivanja Muzej delio sudbinu srpskog naroda, a da je danas dan koji se događa jednom u životu - dan kada je obnovljen najznačajniji kulturni spomenik u našoj zemlji.

Borić Brešković je navela da se glas svih stanovnika Srbije moze svesti u jednu rečenicu - 20 godina smo čekali ovaj dan te je zato, istakla je moto otvaranja “da li se prepoznajemo?”.      

Ona je naznačila da je juče, pred otvaranje muzeja, organizovan obilazak tog zdanja za najbolje učenike osnovnih škola, što, kaže, simbolizuje godine koje su prošle i generacije koje tokom odrastanja nisu bile u prilici da posete Muzej.

Kako je rekla, obnovljena je fasada Muzeja, celokupna infrastruktura i sve ostalo što je potrebno da 11.000 kvadratnih metara postane najznačajniji muzej jedne zemlje.

Borić Brešković je objasnila i da je plava boja noseća boja otvaranja zbog dela Đure Jakšića čuvene “Devojke u plavom”.

Posebno je zahvalila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije i resornom ministarstvu i istakla da bez zajedničkog napora svih Narodni muzej ne bi bio otvoren.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević poručio je da večerašnji svečani trenutak treba da bude simboličan početak male renesanse našeg kulturnog razvoja.

Budimo svesni velike inkantacije koju su naši preci dobro znali i to delima dokazali. Kultura je naša hrana i naš život", rekao je Vukosavljević.

Kako je rekao, kada vrata Narodnog muzeja posle dugih 15 godina ponovo budu otvorena na nekom drugom mestu “zadovoljno će zatreperiti duše” velikana naše kulture, koji su znanjem i ugledom doprinosili slavi i značaju dragulja nacionalne kulture.

Te duše ponovo će pronaći mir i to će biti znak da je u metafizičkom univerzumu zvanom srpska kultura ponovo zavladala osnovna harmonija. U ovom drugom, realnijem, fizičkom svetu, biće to znak da je završen ključni događaj srpske kulture u poslednje dve decenije i da Narodni muzej kreće u novi život, rekao je ministar.

Vukosavljević je naveo da je u poslednjih 15 godina naše društvo pokazalo dvoličnu janusovsku prirodu, a možda, kaže, najslikovitije upravo na primeru Narodnog muzeja.

Nekada spontano, nekada možda manje spontano udružili su se nehat, neodgovornost, nerad i nestručnost, a posledica je i da je sada pri kraju studija generacija mladih koja nije bila u prilici da obrazovanje dopuni neposrednim iskustvima iz nacionalne riznice kulturnog blaga, podvukao je Vukosavljić.

Ali, naznačio je, Janus ima dva lica, pa se pokazalo i ono bolje.

Podsetio je da je pre dve godine tadašnji premijer, Aleksandar Vučić u eskpozeu stavio akcenat na neophodnost okončanja rekosntrukcije Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, obezbedio i budžetska sredstva i istakao da je to bio znak odlučnosti da se agoniji učini kraj.

Uz takav impuls bilo je svima lakše da učine da se na veliki srpski praznik  otvori Muzej, rekao je Vukosavljević i zahvalio svima koji su učestvovali u obnovi i MSU i Narodnog muzeja.

Istakao je da je srpska kultura sticajem svirepih istorijskih okolnosti kultura diskontinuiteta, ali da je i takva “izlivala dragocene eliksire direktno u krvotok evropske i svestke kulture i primala i davala uticaje”, te da imamo sve razloge da se njome ponosimo.

Ali, od ponosa se ne živi i kao društvo moramo da budemo spremni da ulažemo u kulturu više nego sada, poručio je Vukosavljević.

Ulaganje u kulturu je sipanje betona u temelj opstanka i razvoja jednog naroda i jedne države, rekao je Vukosavljević.

Naveo je da su u narednom periodu predviđeni izgradnja Muzeja grada Beograda, završetak obnove Hilandara, unutrašnje uređenje Hrama Svetog Save, a slede i otvaranja srpskog kulturnog centra u Pekingu, a zatim i u Moskvi, Berlinu, Beču, Temišvaru…

Ceremonija otvaranja počela je video spotom u kome baletski igrač Sergej Kolinjin koji inače ima srpsko državljantsvo igra u Atrijumu Narodnog muzeja, izveden je i multimedijalni program, a hor Kolibri izveo je himnu “Bože pravde”.

Vrata Muzeja od 23.20 minuta otvaraju se za javnost i Muzej će raditi neprekidno do petka u 22 časa, a ulaz će biti besplatan.

Na nultom spratu posetioci će moći da vide arheološke artefakte, numizmatiku, a tu je i mala galerija, biblioteka, medijateka i čitaonica.

Na prvom spratu je postavka iz ranog srednjeg veka, srpska umetnost 18. i 19. veka kao i grafički kabinet.

Drugi sprat predviđen je za jugoslovensku umetnost 20 veka, evropsku umetnost između 14. i 20. veka, a tu je i velika galerija predviđena za izložbe, kao i kafe gde posetioci mogu da se osveže i odmore.

U Muzeju se nalazi i prodavnica sa replikama umetničkih dela, suvenirima, ali i razglednicama i drugim predmetima koje pokazuju i sadržaj muzeja, ali i znamenitosti Beograda i Srbije.