Tema Dnevnika: Brisel početna stanica, hoće li biti novih igrača

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je još pre desetak dana  da očekuje da će dijalog Beograda i Prištine biti nastavljen pre kraja meseca uz napomenu da je zauzet 27. i 28. juna, i da tada neće biti u Briselu, ali da će biti na raspolaganju za ostale datume.

Neka oni odluče o datumu, ja sam spreman da razgovaram, ali pre svega tražeći da se poštuje Briselski sporazum i da ga druga strana poštuje, kazao je Vučić i naglasio da želi da se postigne neki dogovor sa Prištinom.

Predsednik Srbije tom prilikom prvi put je najavio i mogućnost novog tipa dijaloga sa Prištinom i time podgrejao spekulacije medija da bi još zemalja moglo da se uključi u taj proces.

Govoreći o takvim najavama, rekao je da je Srbiji prihvatljivo da Evropska unija posreduje, ali da nije realno očekivati da će dogovor biti ostvaren bez SAD i Rusije, napominjući i da  nije u redu da se u dijalog uključuju samo one zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova.

Mediji su spekulisali da su zainteresovane da se u dijalog uključe Nemačka, Francuska i Holandija, a u ulozi specijalnog savetnika SAD. Međutim. zvanične potvrde toga nema. No kako je tvrdio šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, „nema promene u dijalogu“.

EU vodi dijalog i nema zahteva za promenu formata tog dijaloga. Mi ćemo da radimo na dijalogu i na dogovoru Beograda i Prištine kaže on. Slično je govorio i američki ambasador Kajl Skot, ističući da "za sada, nema promene formata".

Mislim da to sve zavisi od drugih partnera. Ovo je dijalog i treba biti dogovor između Beograda i Prištine, EU vodi dijalog mi smo srećni s tim i tako treba i da ostane, smatra ambasador SAD, dodajući da misli da "u stvari cela međunarodna zajednica ima uloge u ovome, jer mi hoćemo da podržimo mir i stabilnost i regiona, i to bi značilo i EU i celu zajednicu Ujedinjenih nacija".

U takvom fonu su spekulisali i pojedini mediji, navodeći da bi kosovski čvor mogao da bude raspetljan organizovanjem međunarodne konferencije, koja bi ličila na onu iz Rambujea 1999. godine. Po tom "scenariju "na nekakvom" Rambujeu 2", a Beograd i Priština bi u tom slučaju pregovarali uz učešće najvećih svetskih igrača. Na takvom skupu, navodno bi pored zemalja "kvinte" – Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije, učestvovali predstavnici Rusije, ali i Kine, eventualno Turske. Spominje se i Španija, doduše s drugačijih pozicija, jer joj preti opasnost da bi primerom Katalonije mogla da podeli sudbinu Srbije.

Dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa vodi se uz posredovanje Brisela, odnosno šefice evropske diplomatije, Federike Mogerini, čiji mandat ističe naredne godine. Razgovori traju već 12 godina, a pitanje moguće promene formata je pokrenuto krajem prošle godine, kada je kosovski premijer Ramuš Haradinaj tokom izborne kampanje poručio da će tražiti uključivanje SAD u dijalog sa Beogradom. O tome je govorio i predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači, koji je po povratku iz SAD rekao da je od visokog zvaničnika američke administracije Vesa Mičela dobio uverenje da je Amerika spremna da se uključi u dijalog.

Rusija je takođe izrazila spremnost da se uključi, ako se budu uključivale SAD. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon boravka u Moskvi i susreta sa predsednikom Vladimirom Putinom, izjavio da je od šefa ruske države dobio potvrdu da je Rusija spremna da se uključi u dijalog sa Prištinom, ako bude pokušaja i namere da se širi format učesnika i posrednika, odnosno ako bi Amerikanci želeli da postanu deo tog formata.

Govoreći o rokovima koji se pominju u kojima bi trebalo da bude okončan dijalog, Dačić kaže da oni ne postoje.

Izražavamo spremnost i želju za dijalog, treba sačuvati hladnu glavu i treba videti šta naši protivnici žele. Ne verujem da će bilo koji ozbiljan čovek u svetu oko Kosova postavljati bilo kakve rokove, rekao je Dačić i ponovio da se od Srbije očekuje samo da prizna Kosovo, a da pritom, kako je rekao, nemaju nijednu drugu inovativnu ideju na koji način bi to pitanje moglo da se reši.

Ispričao je, da predstavnici međunarodne zajednice sada govore da i ne mora Beograd da priznamo Kosovo, već da ih samo pustimo da bar postanu članica UN, da se odnosi normalizuju, a pominje se, kaže, i model dve Nemačke.Mada, dodao je, ne vidi da je nekome cilj da jednog dana dođe do ujedinjenja Beograda i Prištine.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić upozorava da je utopija sada razmišljati o promeni formata dijaloga Beograda i Prištine, gde bi se neko priključio tom procesu, jer to nije u ovom trenutku nije realno. Ako  ako bi se to ipak dogodilo, Srbija bi tu tom slučaju tražila priključenje nekog ko bi zastupao naše interese, naveo je. Kako podseća, posredovanje u dijalogu je uvek bilo u nadležnosti evropske šefice dilomatije, i veruje da će tako i ostati

Ovde je pitanje da li je ovo sa Prištinom dijalog, pregovori ili ćemo da gomilamo na njihovoj strani one koji, inače, stoje iza njih i podržavaju ih, rekao je Dačić i dodao da što se SAD tiče, oni su, kaže, uvek na neki način, baš slučano, bili prisutni u Briselu, i razgovarali sa obema stranama. Njihova uloga je, doduše, ponekad bila i konstruktivna tako što su vršili pritisak na Prištinu po nekim pitanjiima, kaže Dačić.

Sada se ne radi o tome i nema razloga da se taj format promeni, odnosno da se neko priključi, rekao je Dačić.

Dodao je da postoji jedna vrsta pritiska od pojedinih zemalja EU, koje su nezadovoljne načinom na koji se dijalog vodi, pa traže od evropske komesarke Federike Mogerini da imenuje nekoga ko će biti zadužen samo za to. A Srbiji je, kaže, dosta specijalnih predstavnika.

Samo nam još fali specijalni predstavnik. Imali smo ih raznih, mnogi su dobili Nobelove nagrade za mir, a nama nije bolje. Nikakav dogovor nije postignut, poručio je ministar podsetivši da su za dvadeset godina prošli mnogi, od Ahtisarija, Holbruka, Olbrajtove i drugih.

Nova runda pregovora na političkom nivou Beograda i Prištine, u okviru koje će se sastati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači u Briselu, uz prisustvo visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, trebalo bi da bude održana do kraja ovog meseca.

Milorad Dodik je nakon razgovora sa Vučičem u petak na Andrićevom vencu, izjavio da ga je srpski predsednik informisao o situaciji u vezi s Kosovom i izneo mu čvrst stav da ne prihvata rešenje na štetu Srbije. Dodik je istakao i da neki ljudi u Srbiji pokušavaju da otežaju pregovaračku poziciju.

Podržavam Vučića po pitanju pristupa Kosovu, njegovo odbijanje predloga od strane zapada, o kojem me je upoznao o detaljima, a koji ne odražava interese Srbije. To mogu da urade samo jaki lideri. Njegova pozicija treba da bude ojačana i ovde u Srbiji, a mi u RS dajemo nesumnjivu podršku, rekao je Dodik.

Ministar odbrane i lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin izneo je lični stav da je razgraničenje najbolje rešenje za Kosovo i Metohiju. Uveren je da bi se takvim rešenjem osujetilo stvaranje "velike Albanije", koju, sad već i kao ministar i političar, vidi kao najveću opasnost za region. Zato upozorava da bi takvo rešenje moralo da podrazumeva i garancije da se Albanija i Kosovo posle toga ne mogu ujediniti, a Srbi ostati "razjedinjeni".

Nikada se promena granica ne može raditi bez velikih sila... Ali, ako im je stalo do trajnog mira na Balkanu, onda će morati da postave jasne granice i moraće da zaustave širenje Velike Albanije, uveren je Vulin.

Svetlana Stanković