Тема Дневника: Брисел почетна станица, хоће ли бити нових играча
БЕОГРАД: Датум наставка разговора Београда и Приштине још увек се прецизно не зна, али осим саме временске одреднице у жижи интересовања јавности је можда интересантнија дилема хоће ли бити промене формата дијалога који се тренутно води под покровитељством ЕУ.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је још пре десетак дана да очекује да ће дијалог Београда и Приштине бити настављен пре краја месеца уз напомену да је заузет 27. и 28. јуна, и да тада неће бити у Бриселу, али да ће бити на располагању за остале датуме.
Нека они одлуче о датуму, ја сам спреман да разговарам, али пре свега тражећи да се поштује Бриселски споразум и да га друга страна поштује, казао је Вучић и нагласио да жели да се постигне неки договор са Приштином.
Председник Србије том приликом први пут је најавио и могућност новог типа дијалога са Приштином и тиме подгрејао спекулације медија да би још земаља могло да се укључи у тај процес.
Говорећи о таквим најавама, рекао је да је Србији прихватљиво да Европска унија посредује, али да није реално очекивати да ће договор бити остварен без САД и Русије, напомињући и да није у реду да се у дијалог укључују само оне земље које су признале независност Косова.
Медији су спекулисали да су заинтересоване да се у дијалог укључе Немачка, Француска и Холандија, а у улози специјалног саветника САД. Међутим. званичне потврде тога нема. Но како је тврдио шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, „нема промене у дијалогу“.
ЕУ води дијалог и нема захтева за промену формата тог дијалога. Ми ћемо да радимо на дијалогу и на договору Београда и Приштине каже он. Слично је говорио и амерички амбасадор Кајл Скот, истичући да "за сада, нема промене формата".
Мислим да то све зависи од других партнера. Ово је дијалог и треба бити договор између Београда и Приштине, ЕУ води дијалог ми смо срећни с тим и тако треба и да остане, сматра амбасадор САД, додајући да мисли да "у ствари цела међународна заједница има улоге у овоме, јер ми хоћемо да подржимо мир и стабилност и региона, и то би значило и ЕУ и целу заједницу Уједињених нација".
У таквом фону су спекулисали и поједини медији, наводећи да би косовски чвор могао да буде распетљан организовањем међународне конференције, која би личила на ону из Рамбујеа 1999. године. По том "сценарију "на некаквом" Рамбујеу 2", а Београд и Приштина би у том случају преговарали уз учешће највећих светских играча. На таквом скупу, наводно би поред земаља "квинте" – Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Немачке, Француске и Италије, учествовали представници Русије, али и Кине, евентуално Турске. Спомиње се и Шпанија, додуше с другачијих позиција, јер јој прети опасност да би примером Каталоније могла да подели судбину Србије.
Дијалог Београда и Приштине о нормализацији односа води се уз посредовање Брисела, односно шефице европске дипломатије, Федерике Могерини, чији мандат истиче наредне године. Разговори трају већ 12 година, а питање могуће промене формата је покренуто крајем прошле године, када је косовски премијер Рамуш Харадинај током изборне кампање поручио да ће тражити укључивање САД у дијалог са Београдом. О томе је говорио и председник привремених косовских институција Хашим Тачи, који је по повратку из САД рекао да је од високог званичника америчке администрације Веса Мичела добио уверење да је Америка спремна да се укључи у дијалог.
Русија је такође изразила спремност да се укључи, ако се буду укључивале САД. Председник Србије Александар Вучић је, након боравка у Москви и сусрета са председником Владимиром Путином, изјавио да је од шефа руске државе добио потврду да је Русија спремна да се укључи у дијалог са Приштином, ако буде покушаја и намере да се шири формат учесника и посредника, односно ако би Американци желели да постану део тог формата.
Говорећи о роковима који се помињу у којима би требало да буде окончан дијалог, Дачић каже да они не постоје.
Изражавамо спремност и жељу за дијалог, треба сачувати хладну главу и треба видети шта наши противници желе. Не верујем да ће било који озбиљан човек у свету око Косова постављати било какве рокове, рекао је Дачић и поновио да се од Србије очекује само да призна Косово, а да притом, како је рекао, немају ниједну другу иновативну идеју на који начин би то питање могло да се реши.
Испричао је, да представници међународне заједнице сада говоре да и не мора Београд да признамо Косово, већ да их само пустимо да бар постану чланица УН, да се односи нормализују, а помиње се, каже, и модел две Немачке.Мада, додао је, не види да је некоме циљ да једног дана дође до уједињења Београда и Приштине.
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић упозорава да је утопија сада размишљати о промени формата дијалога Београда и Приштине, где би се неко прикључио том процесу, јер то није у овом тренутку није реално. Ако ако би се то ипак догодило, Србија би ту том случају тражила прикључење неког ко би заступао наше интересе, навео је. Како подсећа, посредовање у дијалогу је увек било у надлежности европске шефице диломатије, и верује да ће тако и остати
Овде је питање да ли је ово са Приштином дијалог, преговори или ћемо да гомиламо на њиховој страни оне који, иначе, стоје иза њих и подржавају их, рекао је Дачић и додао да што се САД тиче, они су, каже, увек на неки начин, баш случано, били присутни у Бриселу, и разговарали са обема странама. Њихова улога је, додуше, понекад била и конструктивна тако што су вршили притисак на Приштину по неким питањиима, каже Дачић.
Сада се не ради о томе и нема разлога да се тај формат промени, односно да се неко прикључи, рекао је Дачић.
Додао је да постоји једна врста притиска од појединих земаља ЕУ, које су незадовољне начином на који се дијалог води, па траже од европске комесарке Федерике Могерини да именује некога ко ће бити задужен само за то. А Србији је, каже, доста специјалних представника.
Само нам још фали специјални представник. Имали смо их разних, многи су добили Нобелове награде за мир, а нама није боље. Никакав договор није постигнут, поручио је министар подсетивши да су за двадесет година прошли многи, од Ахтисарија, Холбрука, Олбрајтове и других.
Нова рунда преговора на политичком нивоу Београда и Приштине, у оквиру које ће се састати председник Србије Александар Вучић и косовски председник Хашим Тачи у Бриселу, уз присуство високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини, требало би да буде одржана до краја овог месеца.
Милорад Додик је након разговора са Вучичем у петак на Андрићевом венцу, изјавио да га је српски председник информисао о ситуацији у вези с Косовом и изнео му чврст став да не прихвата решење на штету Србије. Додик је истакао и да неки људи у Србији покушавају да отежају преговарачку позицију.
Подржавам Вучића по питању приступа Косову, његово одбијање предлога од стране запада, о којем ме је упознао о детаљима, а који не одражава интересе Србије. То могу да ураде само јаки лидери. Његова позиција треба да буде ојачана и овде у Србији, а ми у РС дајемо несумњиву подршку, рекао је Додик.
Министар одбране и лидер Покрета социјалиста Александар Вулин изнео је лични став да је разграничење најбоље решење за Косово и Метохију. Уверен је да би се таквим решењем осујетило стварање "велике Албаније", коју, сад већ и као министар и политичар, види као највећу опасност за регион. Зато упозорава да би такво решење морало да подразумева и гаранције да се Албанија и Косово после тога не могу ујединити, а Срби остати "разједињени".
Никада се промена граница не може радити без великих сила... Али, ако им је стало до трајног мира на Балкану, онда ће морати да поставе јасне границе и мораће да зауставе ширење Велике Албаније, уверен је Вулин.
Светлана Станковић