Boravak u prirodi može zbog krpelja biti neprijatan ljudima
Večiti neprijatelji – krpelji, svakodnevno kvare zabavu ljubiteljima prirode, naročito u poslednjih nekoliko godina, kada je primećena njihova sve veća brojnost.
Najveće razočarenje prolećnih i letnjih dana predstavlja saznanje da ti paraziti vole sunce i toplotu te su prenamnoženi uglavnom od ranog proleća do kasne jeseni, odnosno sve dok su temperature iznad 15 stepeni, a mogu da se jave čak i zimi, ukoliko je ona blaga i bez snega.
– U ambulantama Doma zdravlja „Novi Sad” svakodnevno imamo pacijente s ubodima krpelja, s obzirom na to da je njihova sezona već u punom jeku – rekla je specijalista-pedijatar dr Nikulina Mijučić. – Pacijenti se javljaju u većem broju tokom vikenda, kada su odlasci u prirodu učestaliji.
Kako je dodala naša sagovornica, tehnika odstranjivanja krpelja je jednostavna, a sve što je potrebno su pinceta i dezinfekciono sredstvo kojim će se sanirati mesto uboda nakon vađenja parazita. Svakako, doktori ne preporučuju njegovo samostalno odstranjivanje, izuzev u situacijama kada je osoba daleko i nije u mogućnosti da stigne do ambulante za 24 sata, koliko je neko optimalno vreme koje može proći od trenutka uboda do dolaska u ambulantu. Bitno je krpelja odstaniti u celosti i živog. U svakom slučaju bi se trebalo javiti lekaru da bi se slučaj zaveo u zdravstvenu dokumenatciju i eventualno eliminisala mogućnost prisustva najčešćeg oboljenja koje prenose ti paraziti – Lajmske bolesti.
– Posle svakog boravka u prirodi na otvorenom, neophodno je da roditelji detaljno pregledaju decu i ako uoče krpelja, da se što pre jave u ambulantu – rekla je Nikulina Mijučić. – Prilikom šetnje u prirodi, treba izbegavati visoko rastinje i ležanje u travi. Odeća bi trebalo da bude svetlih boja.
Prete iz trave i sa drveća
Krpelji su paukoliki paraziti veličine tri do pet milimetara i građom svojih nogu prilagođeni su da se zakače na tkivo domaćina. U stanju su da hodaju po telu i po nekoliko sati u potrazi za pogodnim mestom da smeste svoju rilicu i počnu da se hrane. Prisutni su svuda, naročito u visokoj travi, prizemnom sloju rubnih šuma, ispod lišća, na ili u vlažnoj zemlji, skriveni na listovima i granama drveća i žbunja, te ih ima uz staze za šetnju, po izletištima i parkovima, a naročito se jave posle kiše.
Prema rečima naše sagovornice, još neki od saveta kako se zaštititi od tih dosadnih krvopija su zaštita glave platnenim šeširom ili kapom, a ukoliko se nose kratki rukavi i pantalone, poželjno je naprskati otkrivene i izložene delove tela prirodnim ili sintetičkim jedinjenjima koja odbijaju insekte, tzv. repelentima. Njihovo dejstvo je uglavnom dva do tri sata te je nanošenje na kožu neophodno ponoviti više puta, ukoliko je poseta prirodi duža.
I. Mikloši:
