Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Završetak obnove Hilandara do kraja 2021.

16.06.2018. 10:22 10:28
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

„Obnova manastira Hilandar predstavlja jedan od prioriteta Ministarstva kulture i informisanja u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, imajući pre svega u vidu značaj koji Hilandar ima za našu istoriju, za našu crkvu, za našu kulturu, odosno za čitav srpski narod“, poručio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević nakon sednice Komisije za Hilandar održane u samom manastiru na Svetoj Gori.

Pored ministra, u radu Komisije učestvovali su i arhitekta Mirko Kovačević,  direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Zoran Vapa, zamenik upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimir Trijić, profesor Vladeta Janković i Svetislav Nikolić,, konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Vladimir Bulajić, profesor i Milivoje Ranđić, direktor Zadužbine Hilandar.

Komisija je ocenila da se obnova odvija predviđenim tempom uz konstataciju da je do sada – uključujući upravo završene radove na Belom konaku, objektu između ulazne kapije i Pirga Svetog Save – rekonstruisano oko 70 odsto hilandarskog kompleksa izgorelog u velikom požaru 4. marta 2004. godine. S obzirom na to da se privode kraju detaljni projekti obnove Igumenarije i Dohije, procene su da bi u naredne tri godine sav postradali deo manastira mogao u potpunosti biti građevinski obnovljen.

Takođe, po okončanju administrativne procedure, otpočeće i predviđeni radovi na trepezariji manastira. Restauratori Republičkog zavoda će potom najmanje tri godine morati da posvete samo tamošnjim freskama, koje potiču iz 1630. i u velikoj meri su delo monaha Georgija Mitrofanovića, čuvenog živopisca toga vremena. Istovremeno, slikarima, duboresci i pozlatari Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture nastavljaju sa restauracijom svekolikog blaga u Milutinovoj crkvi, i u ovogodišnjoj kampanji posvećeni su tronu čudotvorne ikone Bogorodice Trojeručice, koju je po legendi Sveti Sava doneo iz Jerusalima.

Na sednici Komisije za Hilandar konstatovano je da sadašnji objekat riznice onemogućava adekvatno čuvanje vrednih crkveno-umetničkih predmeta i u saradnji sa manastirskom upravom biće razmatreni predlozi za prostor za njeno izmeštanje

– Ministarstvo kulture i informisanja je u 2018. izdvojilo 80 miliona dinara za obnovu Hilandara. Prema sadašnjoj dinamici radova, sa realnim optimizmom možemo da kažemo da će kompletna obnova objekata postradalih u velikom požaru biti prema planu gotova do kraja 2021. godine – potvrdio je ministar Vukosavljević, uz napomenu da i kada se svi ti radovi završe, to ne bi smeo da predstavlja i kraj brige države Srbije za Hilandar, naprotiv.


Nužan finansijski plan

– S obzirom na to da bi radovi na obnovi hilandarskog kompleksa trebalo da budu okončani 2021. godine, zaključeno je da bi do sledeće sednice Komisije, koja bi bila održana u oktobru, trebalo pripremiti i precizan program radova u periodu 2019-21.  Istovremeno, taj program bi morao da prati i jasan finansijski plan, odnosno plan potrebnih sredstava uz definisanje dinamike njihovog priliva, kako bi se predviđeni radovi zaista i realizovali u predviđenom roku – izjavio je za „Dnevnik” Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i član Komisije za Hilandar. 


Na tom fonu je, recimo, nakon uvida u stanje celukupnog manastirskog kompleksa, Komisija prihvatila sugestije stručnjaka o potrebi konzervatorskih i restauratorskih radova i na objektima koji nisu bili neposredno postradali u požaru. Naročito je u tom svetlu apostrofiran freskoživopis u crkvi posvećenoj Svetom Vasiliju. Ovaj hram, koji je podigao Stefan Dečanski na samoj obali Egejskog mora, krase freske iz 14. veka, scene Bogorodice s Hristom i Hrista, na kojima se prepoznaje rukopis sličan onom u Dečanima, te živopis iz 1810, koji je radio Makarije Galatijan. Nažalost, i originalni i novi freskoživopis praktično je pojela vodena prašina zasićena solima, i da bi se zaustavilo njegovo ubrzano propadanje, doneta je odluka da se, u saradnji sa grčkom službom zaštite, u najkraćem roku pripremi projektna dokumentacija, kako bi slikarsko-konzervatorski radovi počeli što je moguće pre.

M. Stajić

Piše:
Pošaljite komentar