Završetak obnove Hilandara do kraja 2021.
„Obnova manastira Hilandar predstavlja jedan od prioriteta Ministarstva kulture i informisanja u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, imajući pre svega u vidu značaj koji Hilandar ima za našu istoriju, za našu crkvu, za našu kulturu, odosno za čitav srpski narod“, poručio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević nakon sednice Komisije za Hilandar održane u samom manastiru na Svetoj Gori.
Pored ministra, u radu Komisije učestvovali su i arhitekta Mirko Kovačević, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Zoran Vapa, zamenik upravnika Narodne biblioteke Srbije Vladimir Trijić, profesor Vladeta Janković i Svetislav Nikolić,, konzervator Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Vladimir Bulajić, profesor i Milivoje Ranđić, direktor Zadužbine Hilandar.
Komisija je ocenila da se obnova odvija predviđenim tempom uz konstataciju da je do sada – uključujući upravo završene radove na Belom konaku, objektu između ulazne kapije i Pirga Svetog Save – rekonstruisano oko 70 odsto hilandarskog kompleksa izgorelog u velikom požaru 4. marta 2004. godine. S obzirom na to da se privode kraju detaljni projekti obnove Igumenarije i Dohije, procene su da bi u naredne tri godine sav postradali deo manastira mogao u potpunosti biti građevinski obnovljen.
Takođe, po okončanju administrativne procedure, otpočeće i predviđeni radovi na trepezariji manastira. Restauratori Republičkog zavoda će potom najmanje tri godine morati da posvete samo tamošnjim freskama, koje potiču iz 1630. i u velikoj meri su delo monaha Georgija Mitrofanovića, čuvenog živopisca toga vremena. Istovremeno, slikarima, duboresci i pozlatari Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture nastavljaju sa restauracijom svekolikog blaga u Milutinovoj crkvi, i u ovogodišnjoj kampanji posvećeni su tronu čudotvorne ikone Bogorodice Trojeručice, koju je po legendi Sveti Sava doneo iz Jerusalima.
– Ministarstvo kulture i informisanja je u 2018. izdvojilo 80 miliona dinara za obnovu Hilandara. Prema sadašnjoj dinamici radova, sa realnim optimizmom možemo da kažemo da će kompletna obnova objekata postradalih u velikom požaru biti prema planu gotova do kraja 2021. godine – potvrdio je ministar Vukosavljević, uz napomenu da i kada se svi ti radovi završe, to ne bi smeo da predstavlja i kraj brige države Srbije za Hilandar, naprotiv.
Nužan finansijski plan
– S obzirom na to da bi radovi na obnovi hilandarskog kompleksa trebalo da budu okončani 2021. godine, zaključeno je da bi do sledeće sednice Komisije, koja bi bila održana u oktobru, trebalo pripremiti i precizan program radova u periodu 2019-21. Istovremeno, taj program bi morao da prati i jasan finansijski plan, odnosno plan potrebnih sredstava uz definisanje dinamike njihovog priliva, kako bi se predviđeni radovi zaista i realizovali u predviđenom roku – izjavio je za „Dnevnik” Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i član Komisije za Hilandar.
Na tom fonu je, recimo, nakon uvida u stanje celukupnog manastirskog kompleksa, Komisija prihvatila sugestije stručnjaka o potrebi konzervatorskih i restauratorskih radova i na objektima koji nisu bili neposredno postradali u požaru. Naročito je u tom svetlu apostrofiran freskoživopis u crkvi posvećenoj Svetom Vasiliju. Ovaj hram, koji je podigao Stefan Dečanski na samoj obali Egejskog mora, krase freske iz 14. veka, scene Bogorodice s Hristom i Hrista, na kojima se prepoznaje rukopis sličan onom u Dečanima, te živopis iz 1810, koji je radio Makarije Galatijan. Nažalost, i originalni i novi freskoživopis praktično je pojela vodena prašina zasićena solima, i da bi se zaustavilo njegovo ubrzano propadanje, doneta je odluka da se, u saradnji sa grčkom službom zaštite, u najkraćem roku pripremi projektna dokumentacija, kako bi slikarsko-konzervatorski radovi počeli što je moguće pre.
M. Stajić