Nerazrešene afere kontaminiraju srpsko zdravstvo

U NVO “Doktori protiv korupcije” kažu kako je dobro što postoji kvalitetan zakonski okvir, što pokazuju i presude u korist uzbunjivača. Oni podsećaju da su i dalje nerazrešene sudbine dvoje najpoznatijih uzbunjivača u srpskom zdravstvu, dr Bojane Bokorov i dr Borka Josifovskog, koji su progonjeni pre donošenja zakona.

„Slučaj trgovine listama čekanja na Institutu za onkologiju Vojvodine na koji je ukazala dr Bokorov, kao i slučaj trgovine lekara službe Hitne pomoći grada Beograda sa pogrebnicima koje je otkrio dr Josifovski, predstavljaju dva najgora, inače potpuno dokazana, koruptivna slučaja u državi i sadrže u sebi elemente institucionalne korupcije. Na to je upozorio i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić na prošlonedeljnoj konferenciji o uzbunjivačima, zahtevajući razrešenje ovih monstruoznih afera, naglasivši da se ovde ne radi o materijalnoj ili finansijskoj šteti već o životima i zdravlju velikog broja ljudi. Oba uzbunjivača su progonjena i doživela tešku odmazdu pre usvajanja ovog zakona“, kaže korodinator NVO “Doktori protiv korupcije” dr Draško Karađinović.

Prema njegovim rečima, ovaj zakon predstavlja važan alat u efikasnoj borbi protiv korupcije, jer pruža, do sada najbolju zaštitu uzbunjivačima, ljudima koji imaju dovoljno hrabrosti i odlučnosti da ukažu na širok spektar koruptivnih zloupotreba u svom radnom okruženju. A to je uvek teško, jer nosi velike profesionalne i sve druge rizike.

„Sadašnji zakon je rezultat saradnje Ministarstva pravde i antikoruptivne platforme „Pištaljka” i bazira se na najboljim iskustvima iz anglosaksonskog prava. Dalja praksa će pokazati koje su izmene potrebne, ali sada postoji kvalitetan zakonski okvir, što pokazuju i presude u korist uzbunjivača“, navodi Karađinović i podseća da je ovaj bitan antikoruptivni zakon donet iz drugog pokušaja, te da je grupa lekara uzbunjivača tada javno upozorila na netransparentno trošenje novca za izradu zakona i nepotizam što je izazvalo burnu reakciju.

Koordinator NVO “Doktori protiv korupcije” ističe kako bi država trebo da zaštiti uzbunjivače pravnim instrumentima kojima raspolaže.

„U slučajevima dr Bokorov i dr Josifovskog svoje deo obaveza treba da odrade i zdravstvene, odnosno univerzitetske strukture, a ne da ćute i opstruišu napore države u borbi protiv korupcije. Tipičan primer je izbacivanje dr Bokorov sa novosadskog Medicinskog fakulteta posle ukazivanja na korupciju na Institutu za onkologiju Vojvodine. Mi smo nedavno tražili da Etički komitet Medicinskog fakulteta oceni etičku odgovornosti osobe koja je bila član najužeg rukovodstva fakulteta koji je svojevremeno progonio dr Bokorov, a sada rukovodi ovom visokoškolskom ustanovom, što je već samo po sebi ciničan apsurd“, smatra dr Karađinović.

Kada je reč o dr Bokorov i dr Josifovskom, Karađinović smatra da  sada treba da se nađe način “da se ovim časnim i hrabrima lekarima oda adekavatno priznanje za kalvariju kroz koju su prošli i prolaze”.

„Najveći otpori u razrešenju ovih slučajeva dolazi od strane onih zdravstvenih, upravnih, univerzitetskih struktura koja su učestvovala u progonu uzbunjivača i zataškavanju korupcije. Slučaj dr Josifovskog ide ka sudskom epilogu, ali put je još dug. Slično je i sa dr Bokorov, njen proces zbog mobinga traje osam godina, uz pet promenjenih sudija. Ono što posebno ohrabruje je izjava predsednika Vučića, jer je to prvi put da se na najvišem nivou države zahteva rešavanje ovih šokantnih afera koje već godinama kontaminiraju srpsko zdravstvo“, smatra dr Karađinović i dodaje kako su bivše vlasti i kreirale uslove za ovakve afere u zdravstvu, a potom ih godinama na sve moguće načine zataškavale.

Afere na koje su ukazali ovi lekari, Bokorov i Josifovski, predstavljaju korupciju sa posledicama po život i zdravlje ljudi, a Karađinović isiče da je to najteži oblik korupcije.

„Stoga nekažnjeno zastrašivanje i progon lekara uzbunjivača ima teške posledice jer liči na obrazac ponašanja. Dosadašnje stradanje pomenutih uzbunjivača je imalo dve faze: prva aktivnog progona i odmazde u vreme predhodne vlasti, kroz otkaz dr Josifovskom iz službe Hitne pomoći Beograda, kao i izbacivanje dr Bokorov sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Od pre par godina, sa promenom vlasti, progon uzbunjivača je promenio formu, od otvorenog šikaniranja i mobinga, prešlo se na birokratsko ignorisanje, prećutkivanje, odugovlačenje“, kaže dr Karađinović.

Dodaje kako posle nedavnog javno izrečenog stava šefa države očekuje da se i ta faza završi i zaključuje kako bi valorizovanje i rehabilitacija ovo dvoje lekara bio snažan podsticaj, kako zdravstvenim radnicima tako i šire, u borbi protiv korupcije i njenih posledica, posebno u zdravstvu.

LJ. Petrović