Неразрешене афере контаминирају српско здравство

У НВО “Доктори против корупције” кажу како је добро што постоји квалитетан законски оквир, што показују и пресуде у корист узбуњивача. Они подсећају да су и даље неразрешене судбине двоје најпознатијих узбуњивача у српском здравству, др Бојане Бокоров и др Борка Јосифовског, који су прогоњени пре доношења закона.

„Случај трговине листама чекања на Институту за онкологију Војводине на који је указала др Бокоров, као и случај трговине лекара службе Хитне помоћи града Београда са погребницима које је открио др Јосифовски, представљају два најгора, иначе потпуно доказана, коруптивна случаја у држави и садрже у себи елементе институционалне корупције. На то је упозорио и сам председник Србије Александар Вучић на прошлонедељној конференцији о узбуњивачима, захтевајући разрешење ових монструозних афера, нагласивши да се овде не ради о материјалној или финансијској штети већ о животима и здрављу великог броја људи. Оба узбуњивача су прогоњена и доживела тешку одмазду пре усвајања овог закона“, каже кородинатор НВО “Доктори против корупције” др Драшко Карађиновић.

Према његовим речима, овај закон представља важан алат у ефикасној борби против корупције, јер пружа, до сада најбољу заштиту узбуњивачима, људима који имају довољно храбрости и одлучности да укажу на широк спектар коруптивних злоупотреба у свом радном окружењу. А то је увек тешко, јер носи велике професионалне и све друге ризике.

„Садашњи закон је резултат сарадње Министарства правде и антикоруптивне платформе „Пиштаљка” и базира се на најбољим искуствима из англосаксонског права. Даља пракса ће показати које су измене потребне, али сада постоји квалитетан законски оквир, што показују и пресуде у корист узбуњивача“, наводи Карађиновић и подсећа да је овај битан антикоруптивни закон донет из другог покушаја, те да је група лекара узбуњивача тада јавно упозорила на нетранспарентно трошење новца за израду закона и непотизам што је изазвало бурну реакцију.

Координатор НВО “Доктори против корупције” истиче како би држава требо да заштити узбуњиваче правним инструментима којима располаже.

„У случајевима др Бокоров и др Јосифовског своје део обавеза треба да одраде и здравствене, односно универзитетске структуре, а не да ћуте и опструишу напоре државе у борби против корупције. Типичан пример је избацивање др Бокоров са новосадског Медицинског факултета после указивања на корупцију на Институту за онкологију Војводине. Ми смо недавно тражили да Етички комитет Медицинског факултета оцени етичку одговорности особе која је била члан најужег руководства факултета који је својевремено прогонио др Бокоров, а сада руководи овом високошколском установом, што је већ само по себи циничан апсурд“, сматра др Карађиновић.

Када је реч о др Бокоров и др Јосифовском, Карађиновић сматра да  сада треба да се нађе начин “да се овим часним и храбрима лекарима ода адекаватно признање за калварију кроз коју су прошли и пролазе”.

„Највећи отпори у разрешењу ових случајева долази од стране оних здравствених, управних, универзитетских структура која су учествовала у прогону узбуњивача и заташкавању корупције. Случај др Јосифовског иде ка судском епилогу, али пут је још дуг. Слично је и са др Бокоров, њен процес због мобинга траје осам година, уз пет промењених судија. Оно што посебно охрабрује је изјава председника Вучића, јер је то први пут да се на највишем нивоу државе захтева решавање ових шокантних афера које већ годинама контаминирају српско здравство“, сматра др Карађиновић и додаје како су бивше власти и креирале услове за овакве афере у здравству, а потом их годинама на све могуће начине заташкавале.

Афере на које су указали ови лекари, Бокоров и Јосифовски, представљају корупцију са последицама по живот и здравље људи, а Карађиновић исиче да је то најтежи облик корупције.

„Стога некажњено застрашивање и прогон лекара узбуњивача има тешке последице јер личи на образац понашања. Досадашње страдање поменутих узбуњивача је имало две фазе: прва активног прогона и одмазде у време предходне власти, кроз отказ др Јосифовском из службе Хитне помоћи Београда, као и избацивање др Бокоров са Медицинског факултета у Новом Саду. Од пре пар година, са променом власти, прогон узбуњивача је променио форму, од отвореног шиканирања и мобинга, прешло се на бирократско игнорисање, прећуткивање, одуговлачење“, каже др Карађиновић.

Додаје како после недавног јавно изреченог става шефа државе очекује да се и та фаза заврши и закључује како би валоризовање и рехабилитација ово двоје лекара био снажан подстицај, како здравственим радницима тако и шире, у борби против корупције и њених последица, посебно у здравству.

Љ. Петровић