POLA VEKA OD MATURE  Srdačan susret bivših đaka Zmaj Jovine gimnazije

Druženje su tradicionalno započeli u renesansnom zdanju pokraj Saborne crkve, podignutom davne 1900. godine, iz kojeg se otisnulo u svet mnogo budućih uspešnih visokoobrazovanih ljudi, pa i onih iz čuvene, istorijski značajne 1968. godine, koja je iznedrila elektroinženjere, pravnike, prosvetne radnike, naučnike, ekonomiste, čak i jednog člana „Lekara bez granica”.

Zvaničan doček uz nastup gimnazijskog hora priredio im je direktor Radivoje Stojković. U učionicama su dobili svoje stare dnevnike i uz zvuke crkvenih zvona, koja su najavljivala šest sati, evocirali uspomene.

– Naši profesori su bili posvećeni ljudi, s mnogo znanja, koje su umeli da prenesu i volje da od nas naprave dobre ljude – s ponosom kaže Mila Legac Šijački, koja se potrudila, kao i za svaki jubilej, da okupi svoje drugare raštrkane po svetu. – Najviše su cenili pamet, učenje, logiku, želju za postignućem i skromnost, za koju se danas kaže da je više mana nego vrlina.

Takva je bila i profesorka Olivera Kečić, supruga čuvenog slikara i razredni starešina u razredu IV-1, čijem su se dolasku radovali do poslednjeg dana. Međutim, njenih 88 godina i niz tegoba koje uz njih idu nisu joj dozvolili da siđe do grada iz Sremskih Karlovaca. Ali je zato svoje đake, dabi to nadoknadila, pozvala da joj dođu u goste. Iz beogradskog doma nije pristigla ni profesorka Zorica Marković, ali se zato sa svakim bivšim učenikom ponaosob videla putem mobilnog telefona. 

– Nosim nekoliko utisaka: najvažniji je srdačnost među nama, sa željom da se zagrlimo, da se gledamo, ispričamo, a drugi je osećaj da smo se rastali malopre – veli gospođa Mila. – Promenili se jesmo, ali je ostala ta neopisiva ljudskost, radost viđenja i želja za daljim susretanjem.     

S. Milačić