Zlatni đaci „Svetine” gimnazije proslavili pola veka od mature

 uspomenu dobili almanah pod nazivom „Prvi zlatni maturanti 1964/65.” u kojoj su se našle biografije svih njih.

Nakon himne Gimnazije u izvođenju školskog hora, prisutnima se obratio prvi direktor dr Svetozar Grujić, koji je svoja sećanja na osnivanje jedne od najpoznatijih gimnazija podelio s prisutnima. Njegova naslednica, sadašnja direktorka Tatjana Vukadinović, izrazila je zadovoljstvo što ima priliku da oseti deo istorije škole.

– Ponosni smo što možemo da dočekamo prve maturante i na taj način uđemo u novu fazu zrelosti, ali i razvoja - rekla je direktorka, i dodala da oseća blagu tremu. – Pola veka je nešto prema čemu osećamo poštovanje i divljenje. Nije lako stajati pred zlatnom generacijom jer sam ja rođena te godine kada su oni maturirali.

Na proslavi upriličenoj u njihovu čast prvi maturanti su istinski uživali, prelistavajući nestrpljivo svoj almanah, tražeći poznata lica u masi i mašući jedni drugima. Na trenutke bi se čak i ponašali kao pravi đaci, koji s nestrpljenjem čekaju da se čas završi. Žamor ispunjen zaboravljenim anegdotama i nešto zrelijim glasovima pronosio se salom Gimnazije „Svetozar Marković” i odavao utisak da su se sećanja zaista susrela i stvorila atmosferu staru pola veka.

Đak nekadašnjeg IV1 Petar Antonijević je s nama podelio svoje utiske o tome kako je videti ljude s kojima si proveo deo svog života, rastao i sazrevao:

– Lepo je videti poznata lica, prisetiti se pozitivnih trenutaka i zanimljivih anegdota koje nas sve povezuju – kazao je Antonijević, i dodao da se najčešće pamte upravo te lepe uspomene, a ružno se uvek zaboravlja. –Takva okupljanja imaju divan povod i uvek je vredno doživeti tako nešto. Drago mi je da sam deo takvih sećanja.

S potpuno drugačijim pogledom na svoje nekadašnje đake, profesori u penziji sada su sedeli među njima. Bore koje su se ocrtavale na licima zlatnih maturanata bile su tu da prikriju poznata lica, ali i odaju zrelost koja ih izjednačava s njihovim nekadašnjim tutorima, ljudima koji su ih onomad možda čak i životu pokušavali naučiti. Ipak, jednak odnos među njima samo je prividno tu, stari đaci još uvek imaju isti osećaj pred svojim profesorima, gledajući ih s poštovanjem i izvesnom uzdržanošću.

Kako nam je rekao profesor fizičkog Dragiša Sekulić, zvani Gile, teško je prepoznati sve đake, ali je lepo videti ih kako ponovo sede zajedno.

– Počeo sam da radim kada je Gimnazija osnovana i delim svoje profesionalne početke sa đacima, koliko i s drugim profesorima –podelio je s nama svoje utiske profesor Gile. – S nekim kolegama sam ostao u kontaktu, ali su ovakvi sastanci posebni.

Posebno iznenađenje za maturante je bio „Valcer zlatnih”, koji je posvećen upravo njima, a komponovala ga je Ana Kazimić, ćerka jedne od maturantkinja. Nakon toga je usledilo slikanje, a potom druženje i veselje, naravno uz ples.

V. Pavlov