ПОЛА ВЕКА ОД МАТУРЕ  Срдачан сусрет бивших ђака Змај Јовине гимназије

Дружење су традиционално започели у ренесансном здању покрај Саборне цркве, подигнутом давне 1900. године, из којег се отиснуло у свет много будућих успешних високообразованих људи, па и оних из чувене, историјски значајне 1968. године, која је изнедрила електроинжењере, правнике, просветне раднике, научнике, економисте, чак и једног члана „Лекара без граница”.

Званичан дочек уз наступ гимназијског хора приредио им је директор Радивоје Стојковић. У учионицама су добили своје старе дневнике и уз звуке црквених звона, која су најављивала шест сати, евоцирали успомене.

– Наши професори су били посвећени људи, с много знања, које су умели да пренесу и воље да од нас направе добре људе – с поносом каже Мила Легац Шијачки, која се потрудила, као и за сваки јубилеј, да окупи своје другаре раштркане по свету. – Највише су ценили памет, учење, логику, жељу за постигнућем и скромност, за коју се данас каже да је више мана него врлина.

Таква је била и професорка Оливера Кечић, супруга чувеног сликара и разредни старешина у разреду ИВ-1, чијем су се доласку радовали до последњег дана. Међутим, њених 88 година и низ тегоба које уз њих иду нису јој дозволили да сиђе до града из Сремских Карловаца. Али је зато своје ђаке, даби то надокнадила, позвала да јој дођу у госте. Из београдског дома није пристигла ни професорка Зорица Марковић, али се зато са сваким бившим учеником понаособ видела путем мобилног телефона. 

– Носим неколико утисака: најважнији је срдачност међу нама, са жељом да се загрлимо, да се гледамо, испричамо, а други је осећај да смо се растали малопре – вели госпођа Мила. – Променили се јесмо, али је остала та неописива људскост, радост виђења и жеља за даљим сусретањем.     

С. Милачић