Pedofile ne mogu zaustaviti blage kazne
NOVI SAD: Policija u Jagodini uhapsila je jednog muškarca iz Despotovca zbog sumnje da je obljubio osmogodišnju devojčicu, saopštila je policija. Kako se navodi u saopštenju, sumnja se da je D. V. (62) iz Despotovca obljubio osmogodišnju ćerku zakupca kuće u njegovom vlasništvu. Sudija Višeg suda u Jagodini za prethodni postupak je osumnjičenom odredio pritvor u trajanju do 30 dana.
Zbog seksualnog zlostavljanja učenica uhapšen je nastavnik jedne osnovne škole u Tutinu. Neimenovani nastavnik pipao je po grudima, grlio i ljubio dve učenice petog i šestog razreda. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru odredilo mu je pritvor zbog krivičnog dela nedozvoljenih polnih radnji.
Gotovo da nema nedelje a da se na stranicama crne hronike ne pojave naslovi „Otac obljubio kćerku”, „Deda silovao unuku”, „Komšija napastvovao maloletnika”... Samo poslednji mesec i po više takvih slučajeva izbilo je u javnost. Jagodinska policija uhapsila je 18. maja G. M. (38) zbog sumnje da je silovao šesnaestogodišnju rođaku. Osumnjičeni i njegova supruga bili su hranitelji devojčice čiji otac je ubio njenu majku 2014, a potom izvršio samoubistvo.
Smederevac N. B. (56) uhapšen je samo dan ranije zbog sumnje da je silovao ćerku nevenčane supruge, četrnaestogodišnju devojčicu ometenu u razvoju. Pre toga, za prvomajske praznike, u Knjaževcu je uhapšen B. V. (45) zbog sumnje da je silovao sina od njegove jedanaeste godine.
U Starim Banovcima uhapšen je D. R. (65) zbog sumnje da je držao zatočenu četrnaestogodišnju devojčicu u kući, gde se sumnjiči da ju je silovao... Primeri su brojni, a u Komitetu pravnika za ljudska prava Jukom kažu da nije problem u domaćim zakonima, već u sudskoj praksi. Procesi dugo traju, a sudije previše cene olakšavajuće okolnosti za okrivljene, viktimizujući tako žrtve po drugi put. Advokat Tihomir Konstantinović konstatuje da je jedan od razloga za porast broja slučajeva tog krivičnog dela – blaga kaznena politika.
Kada bi bila uvedena doživotna robija, siguran sam u to da bi opao broj najtežih krivičnih dela, izričit je Konstantinović.
Kako dodaje, to što se danas dešava maloletnim žrtvama neprimereno je civilizovanom društvu.
Ocenjuje da je pojava da očevi siluju sopstvenu decu nešto što zaslužuje mnogo oštrije kazne. Zakoni, kaže, moraju dosledno da se primenjuju, bilo da je u pitanju običan čovek ili poznata ličnost, i ne smeju da budu na zakonskom minimumu. Problem je i kombinacija anglosaksonskog i rimskog prava, koja se kod nas koristi.
Izricanje mere kućnog pritvora ili zatvora, s nanogicom ili bez nje, na neki način stimuliše potencijalne izvršioce, objašnjava Konstantinović.
Kaže da se oni ne plaše ni jer znaju da zakonodavac predviđa uslovni otpust posle dve trećine izdržane kazne, a primena alternativnih sankcija ni u kojem slučaju nema karakter preventive. Nasuprot tome, svaki potencijalni izvršilac teških dela dobro bi razmislio kada bi znao da ga čeka doživotna robija ili duža vremenska kazna.
Posebno oštre mere, kažu pravnici, treba da budu kazne kada je žrtva obljube maloletnik koji će do kraja života imati traume i koji, kada je počinilac otac, gubi jednog roditelja.
Za obljubu nad detetom sudovi od 1. jula 2017. ne mogu da izreknu kaznu zatvora ispod pet godina, a ona može ići do 12. Ukoliko je maloletnica zatrudnela ili su joj nanete teške povrede, kazna može biti i 15 godina, a ako nastupi smrt, sankcija ne sme biti ispod deset.
Pre pooštravanja kaznene politike dešavalo se da sudovi za obljubu nad detetom dosude robiju od dve ili tri godine, a osuđeni su pravosnažnost presude često čekali na slobodi ili s nanogicom.
Po Krivičnom zakoniku, ko izvrši obljubu ili s njom izjednačen čin s detetom, kazniće se zatvorom od pet do 12 godina. Međutim, ako je dete zadobilo teške telesne povrede, zatrudnelo ili je delo počinilo više osoba, predviđena je kazna od pet do 15 godina. U trećem, najtežem, slučaju kada je dete preminulo, učinilac će se kazniti kaznom od najmanje deset godina.
Po poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statitiku, 67 ljudi je optuženo, a njih 15 osuđeno je tokom 2016. za seksualne delikte na štetu maloletnika.
U Posebnom registru koji vodi država, poznatijem kao „registar pedofila” ima tridesetak imena onih koji su pravosnažno osuđeni za seksualne delikte nad maloletnicima. Evidenciju vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, a podaci se vode trajno i ne mogu da se brišu. Oni nisu dostupni najširoj javnosti i na njih se odnosi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali se mogu dati na zahtev suda, javnog tužioca ili policije tim organima ako su u vezi s krivičnim postupkom koji je u toku.
M. Bozokin
D. Nikolić
