Педофиле не могу зауставити благе казне

Због сексуалног злостављања ученица ухапшен је наставник једне основне школе у Тутину. Неименовани наставник пипао је по грудима, грлио и љубио две ученице петог и шестог разреда. Основно јавно тужилаштво у Новом Пазару одредило му је притвор због кривичног дела недозвољених полних радњи.

Готово да нема недеље а да се на страницама црне хронике не појаве наслови „Отац обљубио кћерку”, „Деда силовао унуку”, „Комшија напаствовао малолетника”... Само последњи месец и по више таквих случајева избило је у јавност. Јагодинска полиција ухапсила је 18. маја Г. М. (38) због сумње да је силовао шеснаестогодишњу рођаку. Осумњичени и његова супруга били су хранитељи девојчице чији отац је убио њену мајку 2014, а потом извршио самоубиство.

Смедеревац Н. Б. (56) ухапшен је само дан раније због сумње да је силовао ћерку невенчане супруге, четрнаестогодишњу девојчицу ометену у развоју. Пре тога, за првомајске празнике, у Књажевцу је ухапшен Б. В. (45) због сумње да је силовао сина од његове једанаесте године.

У Старим Бановцима ухапшен је Д. Р. (65) због сумње да је држао заточену четрнаестогодишњу девојчицу у кући, где се сумњичи да ју је силовао... Примери су бројни, а у Комитету правника за људска права Јуком кажу да није проблем у домаћим законима, већ у судској пракси. Процеси дуго трају, а судије превише цене олакшавајуће околности за окривљене, виктимизујући тако жртве по други пут. Адвокат Тихомир Константиновић констатује да је један од разлога за пораст броја случајева тог кривичног дела – блага казнена политика.

Када би била уведена доживотна робија, сигуран сам у то да би опао број најтежих кривичних дела, изричит је Константиновић.

Како додаје, то што се данас дешава малолетним жртвама непримерено је цивилизованом друштву.

Оцењује да је појава да очеви силују сопствену децу нешто што заслужује много оштрије казне. Закони, каже, морају доследно да се примењују, било да је у питању обичан човек или позната личност, и не смеју да буду на законском минимуму. Проблем је и комбинација англосаксонског и римског права, која се код нас користи.

Изрицање мере кућног притвора или затвора, с наногицом или без ње, на неки начин стимулише потенцијалне извршиоце, објашњава Константиновић.

Каже да се они не плаше ни јер знају да законодавац предвиђа условни отпуст после две трећине издржане казне, а примена алтернативних санкција ни у којем случају нема карактер превентиве. Насупрот томе, сваки потенцијални извршилац тешких дела добро би размислио када би знао да га чека доживотна робија или дужа временска казна.

Посебно оштре мере, кажу правници, треба да буду казне када је жртва обљубе малолетник који ће до краја живота имати трауме и који, када је починилац отац, губи једног родитеља.

За обљубу над дететом судови од 1. јула 2017. не могу да изрекну казну затвора испод пет година, а она може ићи до 12. Уколико је малолетница затруднела или су јој нанете тешке повреде, казна може бити и 15 година, а ако наступи смрт, санкција не сме бити испод десет.

Пре пооштравања казнене политике дешавало се да судови за обљубу над дететом досуде робију од две или три године, а осуђени су правоснажност пресуде често чекали на слободи или с наногицом.

По Кривичном законику, ко изврши обљубу или с њом изједначен чин с дететом, казниће се затвором од пет до 12 година. Међутим, ако је дете задобило тешке телесне повреде, затруднело или је дело починило више особа, предвиђена је казна од пет до 15 година. У трећем, најтежем, случају када је дете преминуло, учинилац ће се казнити казном од најмање десет година.

По последњим доступним подацима Републичког завода за статитику, 67 људи је оптужено, а њих 15 осуђено је током 2016. за сексуалне деликте на штету малолетника.

У Посебном регистру који води држава, познатијем као „регистар педофила” има тридесетак имена оних који су правоснажно осуђени за сексуалне деликте над малолетницима. Евиденцију води Управа за извршење кривичних санкција, а подаци се воде трајно и не могу да се бришу. Они нису доступни најширој јавности и на њих се односи Закон о заштити података о личности, али се могу дати на захтев суда, јавног тужиоца или полиције тим органима ако су у вези с кривичним поступком који је у току. 

М. Бозокин

Д. Николић