U registru pedofila tridesetak silovatelja
NOVI SAD: Apelacioni sud u Beogradu prošlog meseca potvrdio je prvostepenu presudu Višeg suda kojom je Miodrag Đorđević (49) iz Lazarevca pravosnažno osuđen na pet i po godina zatvora zbog obljube deteta. Kako je utvrđeno tokom postupka, Đorđević je delo činio nad četrnaestogodišnjom devojčicom od sredine septembra 2015. do kraja decembra te godine, kada je uhapšen.
Tužilaštvo je tvrdilo da je koristio emotivnu i telesnu nezrelost deteta, poznanstvo s njenom porodicom i činjenicu da je devojčica bila zaljubljena u njegovog sina.
Po poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statitiku, 67 ljudi je optuženo, a 50 osuđeno tokom 2016. za seksualne delikte na štetu maloletnika. Njih 15 je osuđeno za obljubu nad detetom, po jedan za iskorišćavanje interneta i društvenih mreža za dela protiv polne slobode maloletnika, kao i za navođenje maloletnika na prisustvovanje polnim radnjama, a čak 33 za snimanje ili posedovanje porno-materijala u kojima su korišćena deca.
U Posebnom registru koji vodi država, poznatijem kao „registar pedofila” ima tridesetak imena onih koji su pravosnažno osuđeni za seksualne delikte nad maloletnicima. Evidenciju vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, a podaci se vode trajno i ne mogu da se brišu. Oni nisu dostupni najširoj javnosti i na njih se odnosi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali se mogu dati na zahtev suda, javnog tužioca ili policije tim organima ako su u vezi s krivičnim postupkom koji je u toku.
Registar ima za cilj zaštitu maloletnika i sadrži ime i prezime osuđenog, njegov matični broj, adresu prebivališta, podatke o zaposlenju, podatke od značaja za fizičko prepoznavanje (urođene znake, tetovaže) i njegove fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, o pravnim posledicama osude, o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog.
Inače, osudom za krivično delo obavezno prestaje važenje javne funkcije, radni odnos, odnosno obavljanje poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad s maloletnim licima, zabranjuje se sticanje javnih funkcija, zasnivanja radnog odnosa, odnosno obavljanja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad s maloletnim licima. Te pravne posledice traju 20 godina od odsluženja kazne.
Po istom zakonu, oni koji su osuđeni za to delo, posle izdržanog zatvora, moraju obavezno da se javljaju nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Njima je zabranjeno da posećuju mesta na kojima se okupljaju maloletnici, kao što su vrtići, igrališta, škole ili dečje manifestacije. Imaju obavezu posećivanja profesionalnih savetovališta, dužni su da obaveštavaju policiju i Upravu o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta, kao i o putovanju u inostranstvo. I te mere sprovode se najduže 20 godina posle izdržane zatvorske kazne.
Po Zakonu o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade s maloletnicima, dužni su da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih ili obavlja poslove s maloletnim licima, upisano u posebnu evidenciju.
Da bi se osobe koje su osuđene za seksualno zlostavljanje dece držale dalje od mališana, Lanserot komitet Saveta Evrope nedavno je, iznoseći preporuke za 26 država, Srbiji preporučio da uvede obavezni sistem provere prilikom angažovanja osoblja koje je u stalnom kontaktu s decom. U Srbiji nema posebnih usluga za osobe, među kojima su i adolescenti, za koje strahuju da bi mogle počiniti seksualne prestupe nad decom.
Srbija se poziva i da uspostavi specijalne programe u zatvorima radi lečenja seksualnih prestupnika, i mere da bi se reintegrisali u društvo, kažu u Lancarote komitetu Saveta Evrope. U tome su im do sada pomagala savetovališta koja su morali da posećuju posle kazne.
Podaci iz evidencije mogu se, na obrazložen zahtev, dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku (npr. školi), ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes u skladu sa zakonom. Mogu se dati i inostranim državnim organima, u skladu s međunarodnim sporazumom.
Podsetimo, „Marijin zakon”, koji je jednoglasno usvojen u Skupštini Srbije 2013. godine, između ostalog, inicirao je i formiranje posebnog registra pedofila u znak sećanja na osmogodišnju Mariju Jovanović koja je brutalno je ubijena 26. juna 2010. u Ledincima. Istragom je ustanovljeno da je njen komšija Mladen Ogulinac namamio devojčicu kod sebe u kuću, gde ju je brutalno silovao, a potom i zadavio. Ogulinac je umro u zatvoru na Marijin rođendan, ne dočekavši suđenje.
Veliki šok javnosti izazvala je smrt trogodišnje Katarine Jovanović jula 2005. godine. Nju je silovao i tukao Mališa Jevtović, partner njene majke Ane Filipović, komE je Apelacioni sud potvrdio kaznu od 40 godina zatvora, dok je majka osuđena na 37 godina.
Najstroža kazna od 40 godina potvrđena je ubici Tijane Jurić (15) iz Bajmoka, Draganu Đuriću koji je pokušao da siluje nesrećnu devojčicu, a potom je zadavio, u julu 2014. godine.
Kazne od 40 godina robije potvrđene su i Darku Kostiću zbog silovanja i ubistva Ivane Podraščić (14) iz Batajnice, kao i Vladici Rajkoviću, iz sela Vratnice, kod Zaječara, koji je u julu 2016. s rođendanske proslave kod brata odveo trogodišnju Anđelinu, zverski je silovao i ubio.
D. Nikolić