Bolja zaštita intelektualne svojine za opstanak kreativne industrije
NOVI SAD: Za opstanak kreativne industrije u Srbiji, koja zapošljava oko 110.000 ljudi i prihoduje godišnje više od dve milijarde evra, država treba da donese dobre propise, ali i da ih beskompromisno primenjuje, rečeno je u Privrednoj komori Srbije.
Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Vladimir Marić je, na panelu PKS-a i Instituta za javnu politiku „Izazovi digitalne ekonomije, savremena rešenja za borbu protiv piraterije”, rekao da će Srbija morati da poboljša zaštitu intelektualne svojine i zbog pregovaračkog poglavlja 7.
On je ukazao na to da postoji velika veza kreativnih industrija i intelektualne svojine pošto ta industrija počiva na intelektuanoj svojini, kao i da su softveri, proizvodi muzičke, filmske i drugih industrija – autorska dela.
Ako bi se ukinula autorskopravna zaštita, ti proizvodi bi izgubili svoju tržišnu vrednost, naveo je Marić.
Kako je dodao, zato je za opstanak kretivnih industrija važno da država donese dobre propise i da ih beskompromisno primenjuje.
Zamenik načelnika Odeljenja SBPOK-a (Služba za borbu protiv organizovanog kriminala) za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Dragan Jovanović je rekao da je svim policijama u svetu sve teže da se bore sa savremenom piraterijom zbog novih tehnoloških izazova.
Efikasna borba protiv kriminala se zasniva na dobroj međunarodnoj saradnji, a istraga često zavisi od podataka koji se dobiju iz inostranstva, naveo je Jovanović.
Kazao je da internet pruža sve veću anonimnost i unverzalnost, kao i da se samo na „Jutjubu” svakog dana pregleda milijarda sati video-materijala i svako aplouduje šta god hoće.
Ni tu, kako kažu ekonomisti, ni za koga ne bi smeo da bude „besplatan ručak”.
Po njegovim rečima, u Hrvatskoj kreativna industrija više doprinosi nego turizam. Marić je naveo da u kreativnoj industriji ima više od 50 odsto zaposlenih s fakultetskim obrazovanjem.
Potpredsednik Upravnog odbora Organizacije proizvođača fonograma Srbije Mioljub Krsmanović je rekao da radio i TV stanice u našoj zemlji godišnje emituju gotovo 30 miliona pesama i da u toj organizaciji uspeju autorski da prepoznaju oko 70 odsto repertoara.
Piraterija je neovlašćeno korišćenje svakog autorskog dela, a svaki emiter treba da poseduje originalni snimak, rekao je on.
Cilj skupa je da podstakne dijalog u vezi s propisima i njihovom primenom u oblasti zaštite intelektualne svojine u eri digitalne ekonomije.
D. Mlađenović