Kreativna industrija kao svetlo na kraju tunela

pokretač razvoja i to bez puno basnoslovnih investicija. Radi se, naravno, o kreativnoj industriji koja je kod nas skrajnuta, a može da bude motor razvoja privrede.

Sektor kreativne industrije obuhvata i IT sektor i izdavaštvo, štampane medije, grafičku, reklamnu, muzičku, filmsku industriju, dizajn, radio i televiziju... Proizvodi ove industrije potiču od individualne kreativnosti, veštine i talenta koji eksploatišu intelektulanu svojinu. Pored kulturne misije, delatnosti privrednih društava iz ovih grana usmerene su i ka stvaranju profita, a njihov proizvod je namenjen masovnoj upotrebi.

Značaj ovog sektora sa ekonomskog i društvenog stanovišta je izuzetan. Jer, kreativnost je pokretač ekonomskog rasta i ključni je strateški resurs za povećanje konkurentnosti u ekonomiji zasnovanoj na znanju. Uostalom, kreativne industrije stvaraju više od 7 odsto bruto društvenog proizvoda u svetu, sa rastom od 10 odsto godišnje. I što su zemlje razvijenije, učešće ovog sektora je veće.

IT sektor već postaje okosnica razvoja Novog Sada, gde se najavljuje zapošljavanje nekoliko hiljada mladi stručnjaka u narednim godinama, a sličnim putem mogle bi - i trebalo bi - da pođu mnoge druge, manje i veće, opštine u Vojvodini i Srbiji. Ne možemo se mi sa Nemcima takmičiti u automobilskoj industriji, ali možemo da zaradimo na softveru, filmovima...

Prema istraživanju Grupe za kreativnu ekonomiju, udeo kreativnih industrija u BDP-u Srbije je između 3 i 4,2 odsto godišnje. Kreativne industrije stvaraju i dodatne poslove i tržište za preduzeća koji su njihovi dobavljači i logistička podrška. Poređenja radi, udeo turizma u stvaranju BDP-a je oko 2 odsto..

– Najveći izvoz domaće kreativne industrije beleži softverska industrija, zatim filmska industrija / multimedije, video reklame, kao i štamparska industrija i arhitektonski poslovi – kaže za „Dnevnik” direktorka Grupe za kreativnu ekonomiju Hristina Mikić. – Međutim, što se tiče pomenutih velikih izvoznika kreativne industrije, reč je o uslugama po naruybini. Tako, na primer, softverska industrija ostvaruje veliki izvoz mahom usluga koje su „outsourcing” odnosno po naruybini za druge klijente - vodeće proizvođače softvera. Slična je slituacija je i sa kreativnim poslovima u filmskoj industriji i industriji video igara. Većinom se rade ugovori za velike filmske studije po naruybini, bez prava na autorstvo. A ovi poslovi su interesantni za strance jer pružaju visoki nivo kreativnog sadržaja po znatno nižim cenama nego na globalnom tržištu.

Hristina Mikić kaže da šanse za povećanje proizvodnje i zarade kreativne produkcije mora da se traži u preokretu sa „modela razvoja kreativnih sadržaja po naruybini” na model razvoja „autorskih kreativnih industrija” koje pružaju visok nivo dodate vrednosti i iskustva za kupce. Kreativne industrije su veoma heterogen sektor i njihovi izvozni potenicijali zavise od tržišta, ali uglavnom najveći bi mogli biti tamo gde se mogu plasirati proizvodi autentičnog kreativnog izraza koji dolazi sa našeg podneblja kao što je tržište Azije - Kina i Japan.

– Danas visoki nivo autorskog pečata ima dizajnerska moda i generalno dizajn (arhitektonski, grafički), kao i naučno istraživanje. Značajne razvojne šanse imaju i ruralne kreativne industrije neprehrambenog karaktera, koje se mogu valorizovati i zaštiti geografskom oznakom porekla – navodi Hristina Mikić. – Ipak, treba reći da je izvoz makar i po modelu „outsourcinga” doprineo da se domaće kreativne industrije profesionalizuju, jer je iskustvo rada na velikim međunarodnim projektima i na globalnom tržištu šansa da se proceni nivo konkurentnosti domaćih kreativnih industrija, ali i način da se povećaju njihovi profesionalni kapaciteti.

Direktorka Grupe za kreativnu ekonomiju kaže da je od suštinskog značaja prihvatanje činjenice da se celokupni razvoj Srbije, a posebno reindustrijalizacija privrede, moraju temeljiti na kreativnosti, znanju i negovanju talenata. Ali za razvoj kreativne industrije tri su ključne stvari koje se moraju rešiti na nivou države. To su unapređenje poslovnog okruženja, podrška međunarodnoj promociji naše pameti i finansijska i nefinansijska podršaka razvoju novih proizvoda.

– Unapređenje poslovnog okruženja za razvoj kreativnih industrija podrazumeva manji fiskalni teret na autorske honorare za kreativce (trenutno je oko 46 posto), ukidanje plaćanja poreza i doprinosa na autorske honorare po svakoj trasakciji, te niži teret oporezivanja paušalaca u kreativnim industrijama. Jer, najveći broj kreativnih industrija, koje započinju svoj posao, opredeljuje se upravo za paušalno oporezivanje. Takođe, neophodna je i bolja i jednostavnija regulativa za devizno poslovanje i naplatu usluga u inostranstvu, omogućavanje elektronske trgovine i rada virtuelnih preduzeća u kreativnim industrijama, te pojednostavljene izvoznih procedura i manji administrativni troškovi za izvoz kreativnih proizvoda do 200 evra.

Dejan Urošević

Osnovati nacionalnu Agenciju za razvoj

Direktorka Grupe za kreativnu ekonomiju Hristina Mikić kaže da je potrebna finansijska i nefinansijska podrška preduzetnicima u oblasti kreativinih industrija prvenstveno finansiranje razvoja novih proizvoda, profesionalizacija i unapređenje konkurentnosti postojećih proizvoda, valorizacija ruralnih kreativnih industrija i njihova zaštita kao proizvoda sa geografskom oznakom porekla, inovacija u plasmanu proizvoda, digitalizacija i tehničko unapređenje proizvodnje... U pogledu nefinansijske podrške, nepohodno je osnovati nacionalnu Agenciju za razvoj kreativnih industrija koja bi se bavila afirmisanjem i podrškom razvoju ovog sektora na sistemskim osnovama....