Kreativna industrija bere više para od voćara

U tu vrstu ekonomije spadaju, recimo, reklamna industrija, restauracija umetnina i antikviteta, izrada umetničkih predmeta namenjenih tržištu, modni dizajn, mobilne aplikacije, izrada softvera i video-igrica, kompjuterske usluge...  Razvoju tih delatnosti Vojvodina i te kako daje svoj doprinos. Već je druga godina kako Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam izdvaja  novac za podršku kreativnoj  ekonomiji. Lane je za podršku kreativnih preduzezetnika izdvojeno 20 miliona dinara. Novo izdvajanje od 30 miliona dinara je novi podsticaj za taj deo privrede koji ima odlične šanse za brz rast i razvoj. Samo je izvoz IT sektora lane iznosio 899 miliona evra. Ove godine se od kreativca iz te oblasti očekuje čak milijarda evra.

Da se tome i te kako posvećuje pažnja, govori i to što je u Mokrinu nedavno održana osnivačka sednica Saveta kreativne industije, kojoj je prisustvovala je i premijerka Srbije Ana Brnabić. Podršku je uputio i potpredsednik Pokrajinske vlade i sekretar za privredu Ivan Đoković, koji je poručio da će Savet zasigurno biti jedan od pokretača daljih tokova u kreativnoj ekonomiji i da je Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam apsolutno spreman da svoja iskustva i resuse u tom domenu podeli sa Savetom u cilju doprinosa privredi Srbije i Vojvodine. 

O tome koliko kreativna industrija može pomoći govori i podatak da je lane kompletan izvoz voća i povrća iz Srbije bio 780 miliona evra. Istovremeno, izvozni rezultat IT sektora bio je sto miliona evra bolj i. I ove godine IT sektor ima dobre uslove da bude pobednik jer ta delatnost ne zavisi od vremenskih uslova. Zato je izuzetno važno pronaći način da se pomogne drugim delovima kreativne industrije da krene putem IT sektora. Jedna od grana koja ima šanse da se dobro pozicionira je modna industrija, ali i mnoge druge.

Zrenjaninka Gorjana Ponjević Balan, vlasnica stolarske radionice u Zrenjaninu, bavi se i restauracijom i izradom antikviteta i ukazuje da je, osim podrške, izuzetno važno i ulaganje u obrazovanje.

Predsednica Nacionalne komore za modu i predsednica „Fešn vika”,  odnosno Nedelje mode u Srbiji Svetlana Horvat, ukazuje na to da se organizovanjem takvih manifestacija pre svega podstiče razvoj modne industrije.

– Iako se „Fešn vik” doživljava kao fensi događaj, osnovni cilj je  podsticaj modnoj  industriji – kaže Svetlana Horvat. – Od dobrog dizajna i mode do uspešog izvoza samo je korak. Nažalost, kod nas se modna industrija svela na lon-poslove, a mnogo je veća zarada ako se plasiraju originalni modeli. Zato je ideja o pomoći kreativnoj industriji i te kako dobra.

– Nije sve u novcu, potrebno je školovati mlade ljude da se bave tim poslom – kaže Gorjana Ponjević Balan. – Zrenjanin to radi tako što organizuje radionice na kojima se deca upoznaju s tim poslom, a pruža i podršku predavanjima u Tehničkoj školi koja držim. Zanat sam ispekla u Italiji i on ima perspektivu, u Srbiji ima talentovanih i zainteresovanih da se njime bave, ali sve će biti uzalud ako nema stolara.

D. Vujošević