Iza izloga: Da makar zamiriše na istinu

U svakom slučaju, danas samo imati znači i biti, to jest, ako nemate „materijalno pokriće“ na bar nekoliko računa (dinarskih i deviznih), yabe vam posao. E sad, nije dovoljno tek biti bogat; važno je i da ta informacija stigne do što većeg broja ljudi, da se o tome priča i da vam se fascinirana „prostota“ divi. U tom smislu, društvene mreže su kao stvorene za taj posao; za prikazivanje što postignuća, što aspiracija vezanih za grande životni stil. Tu jednu trku na temu ko više i brže, a ko bolje i lepše... E sad, teško da je i osrednjeg poznavaoca ljudske prirode iznenadila činjenica da se u toj „jedni imaju, a drugi samo što nisu“ društvenoj prezentaciji otišlo predaleko. Jer, problem s preterivanjima svih vrsta, tačnije s nepoznavanjem sopstvenih ograničenja, već nekako miriše na ozbiljnu sociološku nevolju.

Srećom, taman kada je problem u vezi sa svim tim, sad već otužno ušećerenim lažima i „doteranim“ polustinama kojima nas svakodnevno polivaju s društvenih mreža, počeo da miriše na dijagnozu, izgleda da se ukazalo rešenje! Doduše, kombinatorika jeste malo čudna, ali ako bude radila posao... Ko zna, možda je baš takav tnjist/obrt jedina moguća slamka spasa za nas koji više ne možemo da živimo sa svim tim „doteranim“ fotkama i statusima, svakodnevnim svedočanstvima nečijih „postignuća“. Moguće da je baš to ta neka dugo čekana „sila“ koja bi mogla da nam popravi kvalitet jutarnjeg (uz kaficu), dnevnog i konačno večernjeg čekiranja „lajne“ na Instagramu.

A ideja je zapravo toliko (da prostite) idiotska da bi i mogla da proizvede neočekivano čudo i uradi posao. Hipsteri i ostala onlajn družina se dosetila (valjda su se i oni već smorili od svog tog „friziranja“ stvarnosti) da pokrene novi i istinitiji model Instagrama – Finstag (skraćenica dve engleske reči: Fake&Instagram), odnosno, u prevodu lažni Instagram. Startno je zamišljeno da ovi iskreni „fejk“ profili budu rezervisani samo za uži krug prijatelja, za one koji neće zameriti ako sve nije onako baš super&high. A onda vremenom, kada se samopouzdanje bude malo „bustovalo“, plan je da se „prijateljska“ mreža proširi...

E sad, ako se pitate kako je i da li moguće preko laži doći do istine, samo ću vam reći da u tome i jeste kvaka; sva „genijalnost“ ovog plana. Jer, na Finstagramu (bar je tako najavljeno) bi trebalo da svi ti vredni i marljivi influenseri i blogeri, sjajno utrenirani da nas 24/7 muče slikama običnim smrtnicima eonima daleke stvarnosti smeštene u nekom drugom univerzumu, budu za promenu istiniti. Dakle, da na društvenu mrežu „kače“ svoj stvaran život. U prevodu, oni neraspoloženi, oni ne baš sjajno našminkani, oni s podočnjacima, oni rastureni zbog groznog raskida, oni „pufnuti“ i ne baš u sjajnom formi... Ukratko, oni istiniti.

Ono dobro u vezi s ovim potencijalnim „napadom“ istine jeste činjenica da se ona, baš kao i laž, najčešće lančano širi. I to uglavnom „od najviših prema najnižim instancama“. Drugim rečima, uz iskrene postove ovih „uspešnih“, moguće da i lajkovi (kao lažni rispons na lažni status) plebsa budu iskreniji; bez računanja i nekih, kako se to obično kaže nepristojnih primisli. Možda je baš Finstagram put ka tome da na društvenim mrežama nestane ili se bar smanji uobičajna praksa da podrška  „sviđanjima“ raste proporcionalno nečijem položaju na lestvici uticajnih, tačnije, onih bliže tegli s medom...

Ako mene pitate (s obzirom da je onoliko toga što je u najavi obećavalo i sjajno zvučalo samo proizvelo još veći haos) ova ideja, na prvi pogled osuđena na propast i neviđeni debakl, možda baš zato ima potencijal da iznedri nešto dobro. Nešto što bi moglo da makar zamiriše na istinu, na svet bez filtera i ulepšavanja. Ono što, pak, čitav plan može da saseče u korenu jeste činjenica da je laž odavno postala nešto kao najplaćenija i najrazgranatija „industrija“. U ovom našem modernom „konzorcijumu“ ko ne folira, ne profitira. Jer, u svetu u kom se ni od rada više ne može živeti, teško da je ostalo prostora za istinu. Nepotrebna je i preskupa; rezervisana za sve „nesnađene“ luzere ovog sveta, koji će (poraženi od znatno ozbiljnijih profesionalaca) pre ili kasnije da propadnu, odustanu ili jednostavno nestanu... Proterane iz naših života, istine više nema ni na bilbordima, ni u reklamnim spotovima (televizijske sekunde su preskupe za nju), a čitav marketing ovog sveta svodi se na „proizvodnju“ znatno isplativijih zamena; pakovanja umesto proizvoda. Situacija je, dakle, krajnje neizvesna i napeta. Na tragu sad već sveprisutne bitke između vrednosti i cene; između istine i šminke; između politički korektnog i tačnog...

U međuvremenu i dok se stvari ne kristalizuju u ovom ili onom pravcu, rekla bih da je mržnja dosta prihvatljivo rešenje. Tu smo bar svi i dalje prilično isreni. Mržnju ne foliramo, te je možda, ako ostali planovi padnu u vodu, i to neki put do pročišćenja i spasenja...

Jasna Budimirović