Uhapšen bivši komandant Armije BiH Atif Dudaković

Pored Dudakovića, uhapšeno je još nekoliko osoba koje se dovode u vezu sa ratnim zločinima nad civilima i zarobljenicima srpske nacionalnosti, prenosi "Klix.ba".

RTRS navodi da je pored Dudakovića uhapšeno još 12 lica i da se radi o predmetu ratnog zločina i akciji "Sana 95".Penzionisani general tzv. Armije BiH sumnjiči se za ratne zločine počinjene na teritoriji zapadne Krajine, na području Petrovca, Ključa, Sanskog Mosta i Krupe na Uni.



RTRS nezvanično saznaje da su među uhapšenima i četiri nosioca "zlatnog ljiljana" i jedan član Glavnog odbora SDA, navodeći da su uhapšeni Ibrahim Šiljdedić, kojeg RTRS opisuje kao Dudakovićevog "ratnog takmaca" i posleratni ministar za boračka pitanja FBiH Ibrahim Nadarević. Fena za Nadarevića navodi da je takođe bio ratni komandant i da je on uhapšen u Sarajevu.



Hapšenje su izvršili pripadnici SIPE uz podršku Policije Unsko-sanskog kantona, pod naredbom Tužilaštva BiH. U toku je pretres na 17 lokacija.



Kako BN TV podseća, tužilaštvo je protiv Dudakovića godinama vodilo istragu, a prijava protiv njega podnesena je još 2006. godine kada su se u javnosti pojavili video snimci kako naređuje i ubija srpske civile.



Tada su prijavu protiv Dudakovića nadležnom tužilaštvu zajedno podneli tadašnji predsednik Republike Srpske Dragan Čavić i premijer Milorad Dodik.

Ko je Atif Dudaković?



BEOGRAD/SARAJEVO: Bivši komandant Petog korpusa Armije BiH, Atif Dudaković, koji je uhapšen jutros sa još 12 osoba u akciji "Sana 95.", koju je sprovela Agencija za istrage i zaštite (SIPA), vec godinama je "pod istragom" za ratne zlocine počinjene nad srpskim i bošnjačkim civilima tokom rata u BiH.



I posle rata Dudaković je mnogo puta bio u centru pažnje zbog svojih pretećih i neprijateljskih izjava, posebno posle obelodanjivanja video snimaka na kojima nareduje pogubljenja.



Pažnju javnosti je krajem maja prošle godine izazvao njegov poziv iz Konjica upućen svim Bošnjacima starijim od 17 godina da se naoružaju, poručujući da rat nije završen, već da je samo prestala pucnjava. 



„Koje su to borbe i koja su iskušenja kroz koja prolazimo i kroz koja ćemo prolaziti? Šta treba raditi? Da li ima opasnosti? Ima ih! I to mnogo”, poručio je Dudaković na tribini koju su organizovali lokalni veterani u okviru obeležavanja Dana maloletnih dobrovoljaca takozvane Armije BiH.



Početkom prošle godine, Dudaković je u govoru predstavnicima bošnjačke dijaspore u Luksemburgu pozvao Bošnjake iz zapadne Evrope da se pripreme za rat, navodeći da će se lično angažovati „na umrežavanju onih koji su spremni za otpor velikosrpskoj agresiji”.



On je tada rekao da svaki Bošnjak, koji ima više od 17 godina, mora kupiti uniformu, čizme, vreću za spavanje i ranac.



U Tužilaštvu BiH 12 godina traje istraga zbog zločina koje su Dudakovićevi borci počinili nad zarobljenim Srbima, ali i Bošnjacima iz nekadašnje autonomne pokrajine Zapadna Bosna.



Dudakovicevo ime ponovo je došlo u žižu javnosti kada je takođe prošle godiine SIPA zapocela pretres kasarne Orljani u Bihacu u sklopu istrage za ratne zlocine nad Srbima protiv Dudakovica.



U toj kasarni se, zapravo, nalazi ratna arhiva Petog korpusa.



Televizije u regionu proteklih godina su u dva navrata objavljivale snimke na kojim se Dudakovic vidi kao akter i nalogodavac ratnih zlocina.



Ipak, on je bio na slobodi sve do danas.



Roden je 2. decembra 1953. u selu Orahova, u okolini tadašnje Bosanske Gradiške. Završio je srednju vojnu školu u Zadru, a 1976. Vojnu akademiju, smer artiljerija.



Pocetak rata, 1991, zatekao ga je u Zadru, u Artiljerijskom školskom centru, posle cega je prešao u Knin. Tamo je dobio cin kapetana i funkciju komandanta artiljerije pod komandom tadašnjeg kapetana prve klase Ratka Mladica.



U aprilu 1992. postao je komandant opštinske teritorijalne odbrane Bihaca, zatim komandant Druge muslimansko-hrvatske pešadijske brigade.



U ratu u BiH je napredovao do brigadnog, a potom i divizijskog generala, a na mesto komandanta Petog korpusa Armije BiH sa sedištem u Bihacu postavljen je 1. novembra 1993.



Jedinice pod njegovom komandom porazile su jedinice Zapadne Bosne Fikreta Abdica.Posle rata bio je komandant zajednicke komande Vojske Federacije BiH.



BN TV emitovala je ranije video snimke, nastale 9. jula 1994, na kojima se vide pripadnici Narodne odbrane Autonomne pokrajine Zapadna Bosna, koje je zarobio Peti korpus u akciji na Izacicu predvoden Dudakovicem.



Dudakovic, okružen vojnicima, pitao je tada gde su dva zarobljenika, a kad je dobio odgovor da su u kampanjoli, izdao je naredbu: "Streljati na licu mesta!"



Protiv Dudakovica su još 2006. krivicnu prijavu Tužilaštvu BiH podneli tadašnji predsednik i premijer RS, Dragan Cavic i Milorad Dodik, nakon što su televizije u RS emitovale video snimke kako Dudakovic nareduje paljenje kuca.



Rec je o amaterskom video snimku nastalom u okolini Gline i Dvora na Uni, 7. i 8. avgusta 1995. godine, na kojem se pripadnici vojnih formacija "Crne mambe" iz Hrvatske i odreda "Hamze" iz BiH najsurovije obracunavaju sa srpskim vojnicima i civilima koji tokom "Oluje" napuštaju Krajinu.



Dudaković je ranije naveo da mu nije poznato šta su radile njemu potcinjene jedinice.



Radio-televizija Srbije prikazala je avgusta 2006. video snimke na kojima se vide pripadnici Petog korpusa Armije Bosne i Hercegovine, pod komandom Dudakovica, kako pale srpska sela u Bosanskoj krajini, u nastavku akcije "Oluja", 16. i 17. septembra 1995. godine.



Prema podacima Komisije za traženje nestalih u Republici Srpskoj, u toj akciji u opštinama Petrovac, Bihac, Bosanska Krupa, Sanski Most i Kljuc ubijeno je oko 870 srpskih civila i 400 vojnika, a spaljeno više od 30 sela.



Predstavnik Kancelarije za traženja nestalih lica Republike Srpske Milan Ivancevic rekao je da je u tim akcijama ubijeno 1.200 Srba, od cega 870 civila, dok se 830 osoba vodi kao nestalo. Na tom podrucju nadena je 21 masovna grobnica Srba, koje su ubili pripadnici Petog korpusa Armije BiH.



Zbog sporosti istrage u javnosti je više puta pokretano i pitanje "ko štiti Dudakovica".



Beogradski advokat Toma Fila je, na primer, tvrdio (a americka ambasada momentalno demantovala) da bivši komandant Petog korpusa Armije BiH nece biti optužen za ratne zlocine jer to ne dozvoljavaju Amerikanci.



''Dudakovic je saradivao sa Amerikancima. Oni su ga naoružavali i obucavali i on je opasan covek. Ako progovori kako su Amerikanci donosili oružje na tuzlanski aerodrom i ko je obucavao muslimanske borce, onda je jasno zašto nece biti procesuiran - rekao je tada Fila.



I Milorad Dodik je verovao da Dudakovica "neko štiti" i da se zato on oseca sigurno u Bihacu i u BiH, a - kako je isticao - "svakako je trebalo vec odavno da bude procesuiran".



Predsednik Komisije za istraživanje ratnih zlocina na podrucju Bihaca i Cazina Rifat Dolic tvrdio je na prolece prošle godine da se istraga protiv Dudakovica privodi kraju i da je pitanje trenutka kada ce biti obelodanjena optužnica koja generala tereti za ratne zlocine pocinjene na podrucju Bihaca i Cazina tokom rata u BiH.



Dolic je rekao da je Komisija, odmah po završetku rata, pocela prikupljanje materijala, ali da su zbog egzodusa brojne žrtve Petog korpusa napustile ovaj prostor. On je naglasio da je veliki broj informacija ostao u Petom korpusu, ali da su prikupili oko 200 neposrednih izjava žrtava i svedoka i veliki broj tonskih i video-zapisa.



Godine 1999, Kancelariji Haškog tribunala u Sarajevu predat je deo te dokumentacije, ali nisu usledili nikakvi potezi Haga.